Arhive kategorija: Савет родитеља

Истраживање задовољства родитеља сарадњом са школом

Истраживање је извршено у јануару 2017 године, коришћењем већ конструисаног упитника за испитивање степена задовољства родитеља сарадњом са школом који чине 17 питања затвореног типа, ликертова скала и скала са понуђеним одговорима. Упитнике је  поделио разредни старешина ученицима за свако одељење, који су однели упитнике родитељима. Упитници су анонимни и не постоје демографска питања којима би могао да се открије идентитет родитеља. Узорак чине родитељи ученика сваког одељења наше школе и то за ученике првог разреда то су родитељи прва три ученика из дневника, а за остале разреде то су родитељи задња три ученика из дневника. За ученике који нису били тај дан у школи, или су већ испитивани претходних година упитник је додељен првом следећем ученику у дневнику. Узорак је репрезентативан јер га чини 120 родитеља, односно 11 % свих родитеља ученика наше школе.

Циљ нам је био да утврдимо предности рада школе, као и карике које су мање ефикасне у сарадњи са родитељима на основу којих можемо да правимо конкретне мере за побољшање рада школе у сарадњи са родитељима. Посебни циљеви истраживања односе се на утврћивање степена права и одговорности родитеља у учествовању у раду школе. Посебан циљ који смо задали је и испитивање задовољстава родитеља безбедношћу у школи са циљем даљег унапређења безбедности ученика.

Истраживање су реализовале педагог и психолог школе.

Резултати

У табелама се налазе резултати обраде упитника за свако појединачно питање приказаних у фреквенцијама и изражено у процентима.

Колико сте уопштено посматрано задовољни школом коју похађа Ваше дете?

фреквенција проценат
у потпуности сам задовољан 65 54.6
делимично сам задовољан 54 45.4
нисам уопште задовољан /а
Укупно 119 100

 

Шта је узрок Вашег незадовољства школом?

фреквенција проценат
Наставницима 4 3.3
одељењским старешином
осталим ученицима с којима се моје дете дружи 3 2.5
наставним градивом које је преобимно 37 30.8
наставним градивом које детету није занимљиво 9 7.5
школском зградом (распоред, опремљеност, уредност…) 25 20.8

 

Колико сте опуштени односно напети када разговарате или размишљате о школи?

1————–2————–3————–4————–5

1 значи :у потпуности сам опуштен (опуштена) 5 значи у потпуности сам напет (напета)

 

  Фреквенција Проценат
1 39 32,5
2 35 29,7
3 32 27,1
4 3 2,5
5 9 7,6
укупно 118 100

 

 Колико је Ваше дете напето када се припрема за школу или када одлази у школу?

1————–2————–3————–4————–5

1 значи :у потпуности је опуштено (опуштена); 5 значи :у потпуности је напет (напета)

  фреквенција Проценат
1 40 34,2
2 33 28,2
3 27 23,1
4 9 7,7
5 8 6,8
укупно 117 100

 

Шта је, према Вашем мишљењу, узрок незадовољства Вашег детета у школи?

фреквенција Проценат
Наставницима 4 3.33
одељењским старешином 2 1.7
осталим ученицима с којима се моје дете дружи 8 6.7
наставним градивом које је преобимно 48 40
наставним градивом које детету није занимљиво 15 25
школском зградом (распоред, опремљеност, уредност…) 14 11.7
Укупно

Колико често разговарате с Вашим дететом о школи?

фреквенција Проценат
Понекад 4 3.3
свакодневно или готово свакодневно 116 96.7
Укупно 120 100

 

 

 О чему најчешће разговарате с Вашим дететом када разговарате о школи?

  фреквенција Проценат
 о настави која се одржава у школи 65 54.2
 о извршавању школских обавеза 102 85
 о наставницима 24 20
о осталим ученицима 28 23.3

 

Да ли је Ваше дете, према Вашем мишљењу, задовољно школом ?           

фреквенција Проценат
да, задовољно је школом 103 87.3
не, није задовољно школом 15 12.7
Укупно 118 100

 

Да ли је Вашем детету до сада била потребна додатна помоћ за савладавање наставног градива?     

фреквенција Проценат
да, једном 20 16.7
да, више пута до сада 58 48.3
 не, никада 42 35
Укупно 120 100

 

Ако му је била потребна додатна помоћ  колико сте били задовољни подршком коју су пружили школа и наставници? 

 

Фреквенција Проценат
у потпуности сам задовољан 48 56,5
делимично сам задовољан 34 40
нисам уопште задовољан 3 3.5
Укупно 85 100

 

 

Колико Ви као родитељи давањем сугестија и предлога можете утицати на решавање проблема које Ваше дете има у школи?

 

  фреквенција Проценат
увек могу утицати на њихово решавање 62 54,4
само понекад могу утицати на њихово решавање 47 41,2
никада или готово никада не могу утицати на њихово решавање 5 4,4
Укупно 114 100

 

Колико сте задовољни информацијама које добијате на родитељским састанцима

 

  фреквенција Проценат
у потпуности сам задовољан 98 83,8
делимично сам задовољан 19 16,2
Укупно 117 100

 

 

Да ли се осећате као равноправан партнер и сарадник на индивидуалним разговорима са одељењским старешинама и наставницима

(1 значи :у потпуности равноправно ;5 значи : у потпуности неравноправно)

 

  фреквенција Проценат
1 у потпуности равноправно 100 84
2 13 10,9
3 4 3,4
4 1 0,8
5 у потпуности неравноправно 1 0,8
укупно 119 100

 

 Да ли сте задовољни безбедношћу вашег детета у школи и начинима како се у школи решавају појаве међувршњачког насиља?

 

  фреквенција Проценат
у потпуности сам задовољан 65 56,5
делимично сам задовољан 42 36,5
нисам уопште задовољан 8 7
укупно 115 100

 

Да ли су Вас одељењски старешина или представник Савета родитеља упознали са законском могућношћу родитеља да можете да присуствујете часовима и осталим активностима ?

 

фреквенција Проценат
Дa 98 83,8
Нe 19 16,2
Укупно 117 100

 

                                                         

Уколико сте информисани да ли сте присуствовали неком часу или активностима у школи

 

фреквенција Проценат
Дa 11 9,6
Нe 103 90,4
укупно 114 100

 

Да ли желите да присуствујете часовима и другим активностима у школи

 

фреквенција Проценат
дa 43 38,1
нe 70 61,9
укупно 113 100

 

Заокружите област или активност у којима би школа требало да побољша сарадњу са родитељима

фреквенција проценат
отворена врата школе(посета родитеља часовима и школским активностима једном месечно) 15 12,5
информације које се односе на постигнућа ученика и оцењивање 26 21,7
понашање ученика и васпитно-дисциплински проблеми 47 39,2
информисање осталих родитеља о активностима Савета Родитеља и Школског одбора 17 14,2
учешће родитеља у спортским и културним активностима и манифестацијама школе 18 15

 

Продужетак првог полугодишта

Два  наставна дана  која нису реализована у првом  полугодишту због епидемије грипа, биће надокнађена продужетком  првог полугодишта за два радна дана. Наставни дани ће бити  понедељак 30.01.2017. и  уторак 31.01.2017. године према важећем распореду часова за понедељак и уторак.

ЕВРОПСКИ ДАН НАУКЕ

IMG_7316 IMG_7317 IMG_7318 IMG_7319 IMG_7320 IMG_7321 IMG_7323 IMG_7324 IMG_7325 IMG_7326 IMG_7327 IMG_7328

Научни клуб Ужице 07. новембра обележио је   Европски дан науке у Градском културном центруNau_ni-klub-slika-ue

Научни клуб Ужице и Градски културни центар у сарадњи са Центром за промоцију науке обележили су  07. новембар Европски дан науке. Манифестација  се реализовала  у Градском културном центру .За ученике су биле организована  предавања и радионице у којима су ученици наше школе узели учешће.

 

 

ЕВРОПСКИ ДАН ЈЕЗИКА СА ПАТРИШОМ

Европски дан језика у Ужицу уз читалачки час и предавање уважене гошће Патрише Анђелковић

Поводом Европског дана језика, 26. септембра ученици, наставници и библиотекарка ОШ „Душан Јерковић“у Ужицу присуствовали су радионици енглеског језика у Ужичкој гимназији 20. септембра 2016. године.

IMG_6319IMG_6318

Ученици  ужичких школа имали су прилику да разговарају на енглеском језику са Патришом Анђелковић, Американком која живи у Србији већ тридесет година. Њена посета је резултат успешне сарадње наставника енглеског језика на нивоу града, а реализована је уз помоћ ЕЛТА-е ( Удружења наставника енглеског језика) и Креативног центра из Београда.

IMG_6318

IMG_6317IMG_6316IMG_6315IMG_6314IMG_6312IMG_6311IMG_6307IMG_6309IMG_6308IMG_6304IMG_6300IMG_6299IMG_6295IMG_6294IMG_6296IMG_6295IMG_6291IMG_6287IMG_6259IMG_6258IMG_6257IMG_6241IMG_6240IMG_6239

Патриша је професор енглеског и француског језика, преводилац (превела је неколико књига Уроша Петровића), блогер. Воли фотографију, путовања, псе и, наравно, да пише! „Ничија куца“ говори о разумевању, солидарности и љубави, а „Морска звезда Звездана“ је књига о толеранцији и како разумети и прихватити друге и другачије.

IMG_6388IMG_6320

У оквиру своје посете, госпођа Анђелковић је одржала два предавања на енглеском језику, оба у Ужичкој гимназији. Преподне је тридесетак ученика свих ужичких основних школа са госпођом Анђелковић разговарало о њене две књиге за децу, Nobody’s Dog и Stella the Sea Star, које су унапред прочитали и илустровали дивним цртежима. Потом је уважена гошћа одржала предавање за средњошколце о важности и различитим начинима учења страних језика, као и о културолошким разликама које је илустровала бројним фотографијама са својих путовања. Овим успешним догађајем и традиционалном сарадњом наставника енглеског језика на нивоу града, ужичке основне и средње школе обележиле су Европски дан језика – 26. септембар.

Разумевање, солидарност љубав јесу осећања која треба неговати од најмлађих дана. Тако постајемо бољи људи, а свет у коме живимо постаје лепши и хуманији.

 

 

М. Р. Пејовић, М. Јевтић, С. Гавриловић

ПИШЕМ ПРВА СЛОВА

Прваци су сели у школске клупе и већ вредно уче читање и писање, основне вештине потребне за образовање. Некима то иде глатко и без проблема, а неки се муче, вежбају, греше. Учење читања и писања почело је много пре поласка у школу. Припреме су трајале годинама и о њима ће, између осталог, зависити савладавање тих вештина које различита деца усвајају на различите начине.

676205_36513730-620x300xC

Предчиталачке вештине

Пре него што дете пође у први разред и почне успешно да овладава учењем читања и писања, потребно је усвојити неке предчиталачке вештине.

Док читају сликовнице, деца науче да разликују текст од слика. Такође уоче да текст пратимо слева надесно, одозго према доле. Почињу да развијају све  нивое фонолошке свести.

Први степен фонолошке свести је освешћивање граница међу речима. Други степен односи се на освешћивање слогова у речима (4 – 5 год.), а трећи на освешћивање оних најмањих јединица, фонема односно гласова. У почетку издвајају први глас у речима (5,5 год), а на крају колико гласова има у речи у целини (6 год). Процес читања креће од целине према деловима. Другим речима, деца најпре погледом одвоје текст од осталог што је на страници. Касније почну да уочавају речи у целокупном тексту и на крају  уочавају слова у речима и схватају везе између гласова и слова (6,5 год).

Развој вештине писањаДеца такође следе и предвидив пут у учењу писања. Већина деце која је окружена писаном речи сама природно почне да пише. Темпо развоја писмености разликује се од детета до детета, али фазе у развоју писмености имају предвидљив редослед.Прва фаза је шарање, која визуелно изгледа као писање. Друга фаза назива се „лични рукопис“, у којој је шарање све чистије и почиње све више да личи на стандардно писање. Трећа су фаза облици слични словима. У четвртој фази јављају се прва слова и почетне везе између речи и симбола. Пета фаза сопственог рукописа заправо је фаза у којој деца показују да су успоставила неке везе између гласова и слова. Шеста је фаза уједно и задња фаза – или стандардни правопис.

Писање и читање првих речи

Доласком у први разред деца почињу да уче да читају и пишу. Некој деци читање и писање долази сасвим лако и сасвим природно, а некој пак мало теже, али и она успевају уз мало више труда и индивидуалног рада да овладају тим вештинама. Но нека деца имају наизглед необичне потешкоће које никако не могу да савладају иако се заиста труде.

Што се заправо догађа и како помоћи детету да овлада тим, за живот важним, вештинама?

Кад је дете овладало говорним језиком, почиње да усваја писани језик. Коначни циљ је течно читање с разумевањем и правилно, смислено писање. Читање и писање сложени су процеси током којих се у нашем организму уједињује деловање различитих система. Када смо одлучили што тачно желимо да напишемо, ментално претварамо мисао у вербални облик односно реченицу. У ту сврху потребан је добро развијен говорни језик, пре свега познавање довољног броја речи и граматика. Реченица се састоји од речи, па је и записујемо реч по реч. Како бисмо обликовали реч, потребна нам је радња анализе гласовног садржаја, тј. зрелост фонематског слуха (јасно уочавање свакога гласа и разликовање гласова од других сличних гласова). Затим нам је потребна и фонемска перцепција, која помаже у уочавању редоследа гласова у речи. Сада када смо поделили реч на гласове, морамо сваки глас правилним редоследом претворити у слово (визуелни графички симбол). У ту су сврху, осим познавања слова, потребни су и визуелно – просторна перцепција, визуелно памћење, пажња и способност графичке симболизације. На крају, у додиру оловке с папиром потребан је прецизан покрет руком. Да би писање било читко, потребна је извесна моторичка зрелост прстију доминантне руке и координација „око – рука”.

Морамо бити свесни што заправо тражимо од малог детета које пише своје прве речи и које се све менталне функције морају ангажовати да би то успело. Постаје нам јасно да се цео процес ремети када се поједине карике тог процеса не одвијају како треба.

Потешкоће с читањем и писањем

Када говоримо о потешкоћама са читањем и писањем, врло је важно разликовати специфичне потешкоће (дислексија – читања и дисграфија – писања) од неспецифичних потешкоћа (где су потешкоће с читањем и писањем секундарне природе: когнитивно заостајање, оштећење вида или слуха, недовољан говорно-језички развој, …) и уобичајене тешкоће које се јављају приликом овладавања читања и писања. Врсте грешака које чини ученик са специфичним потешкоћама с читањем и писањем сличне су грешкама које чини сваки ученик млађих разреда. Основна је разлика у бројности и стабилности грешака. Тако на почетку овладавања читања и писања многа деца пишу неколико речи без размака, заборављају интерпункцијске знаке (тачке, зарези, …), или ће и у читању и у писању изостављати, додавати или замењивати одређена слова (слична изгледом или начином изговора). Ипак, те грешке код детета нормалног развоја су малобројне и нису дуготрајне, односно смањују се и губе поучавањем. За разлику од тога, код деце са специфичним потешкоћама грешке су многобројне и стабилне и се не смањују без стручне логопедске терапије.

Дислексија

Објаснити шта је дислексија велики је изазов, зато што постоји много начина на које би се она могла дефинисати. Ни сами стручњаци у потпуности се не слажу око њене дефиниције. Но постоји нешто око чега ће се сви сложити, а то је да дете с дислексијом има много већих потешкоћа у овладавању читања тј. спајању гласова у речи и растављању речи на гласове него што бисмо очекивали. Иако дислексију пре свега повезујемо с потешкоћама у читању, она је заправо много шире и комплексније стање које делује и на остала подручја дететовог живота. Тешкоће у читању односе се на брзину и прецизност читања, као и степен разумевања прочитаног. Деца с дислексијом дуго словкају, замјењују графички слична слова (з – с), често мењају редослед слова и/или слогова унутар речи (долази – одлази). Замениће и целу реч другом речи сличне основе (скратити – сакрити). Такође ће неким речима додати непостојеће слово и/или слог (отварала – отваравала). Све те грешке придоносе и лошијем разумевању прочитаног. Те ће се грешке такође приметити и у писању, где ће деца показивати тешкоће у самом обликовању слова и већ споменутим додавањима и/или изостављањима делова речи. Такође, дислексија може да значи и потешкоће у краткотрајном памћењу, просторној оријентацији, оријентацији у времену, праћењу упутства , присећању речи и организацији информација.

Дисграфија

Дисграфија су заправо стабилне и озбиљне потешкоће у овладавању вештине писања. Грешке које се јављају код деце с дисграфијом нису повезане с непознавањем правописних правила и присутне су без обзира на довољан степен интелектуалног и говорно – језичког развоја, уредног стања чула слуха и вида и редовног школовања. Неке од грешака могу бити на нивоу слова и слога (изостављање, премештање и додавање), затим на нивоу речи (растављено писање једне речи или састављено писање више речи) и на нивоу реченице (изостављање тачака, зареза и сл.).

Коме и када се обратити за помоћ

Велики број споменутих потешкоћа могуће је препознати већ у вртићу и детету на време пружити потребну помоћ. Ако сумњате да би се код вашег детета могле јавити или већ постоје тешкоће с читањем и писањем, најбоље је питати стручњака. Стручна помоћ у облику логопедских вежби помоћи ће вашем детету да буде сретан и задовољан школарац.

 Неки од предуслова за неометан развој предвештина читања и писања код детета:

– уредан говорно – језички развој

– уредан изговор свих гласова до дететове шесте године

– уредна пажња и концентрација

– моторичка спретност

– дете би требало да буде у могућности – да разуме садржај приче (или разговора) и  да је самостално преприча

– да користи реченице уредне граматичке структуре

– да лако памти песмице и у њима уочава риму, а касније да је и самостално ствара

– да покаже занимање за цртање и писање

Неки од симптома у предшколском узрасту који би могли указивати на потешкоће у учењу читања и писања:

– касна појава прве речи и успорен говорно-језички развој

– сиромашан речник

– неправилан изговор гласова и након шесте године

– потешкоће у задржавању пажње на једној активности

– неспретност у крупној и финој моторици

– несигурност у просторним и временским односима

– тешкоће у памћењу песмица и бројалица

– аграматизми у говору (неправилна употреба падежних наставака, …)

– незаинтересованост за цртање и писање

– недостатак занимања за сликовнице и читање

Неколико примера говорно-језичких игара које подстичу предчиталачке вештине:

– бројалице и песмице

– описивање слика, препричавање доживљаја или прича

– слушно разликовање дугих речи од кратких речи (крокодил – пас; диносаурус – лав)

– препознавање и слагање речи које се римују (нос – кос, чист – лист, птица – скица …)

– растављање речи на слогове уз пљескање рукама (ку-ћа, пти-ца, ја-го-да, …)

– препознавање почетнога гласа у речима (с-сок, к-киша, о-орах …)

– раздвајање речи на гласове (сир -> с-и-р; лане -> л-а-н-е; коза -> к-о-з-а …)

– спајање гласова у речи (м-и-ш -> миш; ш-у-м-а -> шума; к-о-с-т -> кост …)

Неколико савета за подстицање графомоторичких вештина важних за писање:

– опонашање покрета писања на великим површинама (у ваздуху, на столу, …)

– обратите пажњу на дететов хват (начин држања) оловке већ у фази шарања

– сецкање маказама и лепљење

– игре пластелином или тестом за колаче

– слагање пузли

– разни лавиринти, спајање тачкица и довршавање цртежа

ЗИД ПИСМЕНОСТИ У ХОЛУ ШКОЛЕ

Поводом Међународног дана писмености, 8. септембра, на самом почетку нове школске 2016/17. године, школски библиотекари организовали су са старим члановима Библиотечке секције од VI до VIII разреда интересантну акцију. Наиме, поставили су Зид писмености на који су чланови секције и наставници школе налепили цитате из својих омиљених књига. Нашле су се на зиду реченице Иве Андрића, али и Андрије Терзића, Шекспира и Томаса Мана. Можемо прочитати и Џона Грина, Мурикамија, Десанку Максимовић, а Бранко Ћопић и Марк Твен су се такође ту нашли.

Прочитајте наше поруке на зиду.IMG_6259IMG_6258IMG_6257IMG_6241IMG_6240IMG_6239IMG_6238IMG_6237IMG_6227IMG_6216IMG_6214IMG_6213IMG_6209

IMG_6204IMG_6203IMG_6199

 

 

 

Прочитајте свакога дана барем неколико страница неке књиге, читајте ради уживања.

 

Школски библиотекари

СПИСАК ДЕЦЕ УПИСАНЕ У ПРОДУЖЕНИ БОРАВАК

images PROD

ОДЕЉЕЊЕ 1-1, УЧИТЕЉИЦА ОЛИВЕРА СИМИЋ

  1. Стефан Смоловић
  2. Лазар Громовић
  3. Анђела Васовић
  4. Дуња Стевановић
  5. Валентина Дивљаковић
  6. Василија Ђуровић
  7. Анђела Јовановић
  8. Матија Миловановић
  9. Ема Којадиновић
  10. Лена Којадиновић
  11. Немања Никитовић
  12. Дарија Ивановић

ОДЕЉЕЊЕ 1-2, УЧИТЕЉИЦА ДАНИЦА МИХАИЛОВИЋ

  1. Алекса Благојевић
  2. Милена Радуловић
  3. Ана Бујић
  4. Лазар Синђић
  5. Софија Костић
  6. Тара Ристовић
  7. Дубравка Божић
  8. Јована Кнежевић
  9. Данило Илић

 

 

ОДЕЉЕЊЕ 1-3, УЧИТЕЉИЦА БРАНКА ЉУБИЧИЋ

 

  1. Балша Поповић
  2. Милица Пенезић
  3. Никола Вучићевић
  4. Душан Вуловић
  5. Нина Димитријевић
  6. Алекса Селаковић
  7. Алекса Томић
  8. Михаило Луковић
  9. Бојана Јокић

 

ОДЕЉЕЊЕ 1-4, УЧИТЕЉИЦА СВЕТЛАНА ЂУРИЋ

 

  1. Тијана Миличевић
  2. Јана Пантић
  3. Огњен Петровић
  4. Марко Рогић
  5. Нева Цицварић
  6. Николина Шпица
  7. Немања Спасојевић
  8. Урош Спасојевић
  9. Сандра Стојановић
  10. Ленка Стевановић

 

ОДЕЉЕЊЕ 1-5, УЧИТЕЉИЦА ДРАГИЦА ЂУРОВИЋ

 

  1. Михаило Богданов
  2. Анђелина Божовић
  3. Катарина Васиљевић
  4. Огњен Станковић
  5. Анђелија Ђоковић
  6. Ана Петровић
  7. Наталија Ћосовић
  8. Данка Николић
  9. Васил Прелић
  10. Нађа Младеновић
  11. Никола Млађеновић
  12. Марија Леонтијевић
  13. Лука Кулашевић
  14. Сара Маријановић

 

НАПОМЕНА 1:  Учитељица у продуженом боравку за одељења:  I2, I 3 и I4   је Гвозденија Васиљевић, учионица број 13.

Учитељица у продуженом боравку за одељења: I1 и I5 је Инес Дрндаревић, учионица за припремни предшколски програм, улаз број 1.

Почетак рада продуженог боравка је четвртак, 15.9.2016. од 8.00 часова.

 

НАПОМЕНА 2:  Захтеви уз које није предата потребна документација нису могли бити разматрани.

Уколико родитељи доставе потребну документацију њихови захтеви ће бити разматрани до попуне упражњених места.