Arhive kategorija: ДАН ШКОЛЕ

ОБАВЕШТЕЊЕ

            ПОВОДОМ  ДАНА ШКОЛЕ,  ОДЛУКАМА  КОМИСИЈА,  НА ЛИКОВНОМ И ЛИТЕРАРНИМ КОНКУРСИМА НАГРАЂЕНИ  СУ  СЛЕДЕЋИ  УЧЕНИЦИ :

  Ликовни конкурс

*Предшколски узраст

1.Нина Штуловић

2. Слободан Огњеновић

3. Анђелка Марковић

*Млађи узраст

1. Ана Јовичић – 25

2. Јаков Луковић – 21

3. Вања Којадиновић – 13

   *Старији узраст

1. Анастасија Гредељевић- 72

2. Наталија Словић – 62

3. Олга Турунчић – 62

Литерарни конкурс – српски језик       

*Млађи узраст

1. Дарко Станојевић – 32

2. Андреј Лучић – 34

3. Урош Трнавац – 44

*Старији узраст

1. Бојана Караичић – 73

2. Софија Вукашиновић – 65

3. Ана Дабић – 62

Специјална награда за изузетан приповедачки дар :

  • Јана  Николић 65


Литерарни конкурс – енглески језик

1. Јана Милановић – 83

1. Ленка Вучићевић – 81

В.д.директора школе

                                                                                                Мирјана Максимовић

Наша школа и даље расте-успеси наших ученика

Поводом Дана школе поруке су нам послали наши бивши ученици, а данас успешни истакнути појединци: Горан Којадиновић, Срећко Стопић, Виолета Пауновић, Наташа Крсмановић,Владимир Пауновић.

Порука Горана Којадиновића

Порука Срећка Стопића

Порука Виолете Пауновић

*** Драги Ученици, Драги Наставници,

Најискреније честитке поводом дана школе и 65 година постојања. шездесет пет година рада школе је вредан јубилеј. Када неко напуни 65 година, традиционална асоцијација је да је време за пензију. „Душан Јерковић“, напротив, доказују да и после 65.са подмлађеним колективом поседује неуморан жар и ентузијазмом.

Ја сам Виолета Пауновић, поносан ученик Душана Јерковића у периоду 1992-2000. Полазак у школу моје генерације поклопио се са почетком не тако лепих времена за земљу у којој смо одрастали, обеллежених ратовима, економском кризом и санкцијама. Ипак све те не тако лепо спољашње околности, великим делом су остајале ван школских зидова. школски зидови су били наша тврђава, наш штит од ружних вести споља, свет испуњен дечијом радошћу и радозналошћу у којем смо стицали знања и вештине које су нас припремале за будућност, у којем су посвећени учитељи и наставници били наши ауторитети, али и они који су препознавали наш  таленат и интересовања за спорт, за уметност, за науку. Примером су нас учили важним вредностима у модерном друштву: одговорности, посвећености, узајамном поштовању, дајући нам наду и стимулишући нас да увек будемо бољи.

Недавно су ме на једном панелу посвећеном промоцији науке питали зашто сам се ја одлучила за позив у области науке и технологије? У том комплексном одговору како се креирају и настају одређени афинитети, велику улогу игра заправо основна школа Душан Јерковић и неки драги наставници: уцитељ Томислав Аћимовић (који више није са нама), наставници биологије, физике, математике Иван Ристановић, Милена Зизовић, Гора Ковачевић, наставница Брана Арсовић која ме је увела у чаробни свет молекула у ком сам и данас. Брано, ово је прилика да се захвалим на инспирацији и мотивацији. Енергији и посвећености, сате проведене у припремама, путујући на такмичења, ћекајући резултате и на крају анализирајући шта можемо боље.То је био темељ на који су се касније знања и вештине надограђивале у средњој школи, Технолошком факултету у Београду и техничком универзитету у Еиндховену. Данас као научник у Роyал ДСМ у Холандији, и даље видим Хемију као непресушни извор могућности одговарајући на изазов наше и будућих генерација-економски развој без осиромашења природних ресурса.

Хвала и драгој Јелени Благојевицћ која нас је научила основама енглеском језика на ком сам се даље образовала, који данас користим више од матерњег. Мојим другарима из клупе Јелени, Ђурђији, Радомиру, Милици, Владимиру, Марку, Ивану, Бокију, Горану, са којима делим најлепше успомене из тог периода живота и са којима и данас волим да се видим и чујем.

Рад у школи, у образовању је увек био мисионарски и визионарски- очување и преносење знања и вести на данасњице и креирање умова који ће мењати и стварати будућност омогућавајући опстанак људског друштва. Запослени и ученици у овој школи, која се мењала и расла заједно са окружењем и временом, могу с правом да буду поносни на деценије посвећеног рада и да са много самопоуздања праве амбициозне планове за будућност. Желим вам још много добрих ђака, много успеха у даљем раду и великих јубилеја.

Поздрав,

Виолета Пауновић

Порука Наташе Крсмановић

***Поштовани професори и учитељи,драги ученици,желим свима да  честитам 65-и рођендан и пожелим пуно успеха у будућем раду школе и појединачно.

Ја сам Наташа Нешевић бивша ученица ОС Душан Јерковић и бивша репрезентативка Србије у женској одбојци.

У развоју сваке личности најважнији је период проведен у Оснивној школи јер већ у то доба свако може да препозна своју наклоњеност науци, уметности или спорту.У тим годинама спознајете своје таленте,вештину и љубав према нечему чиме бисте у животу желели да се бавите.Ја сам у основној школи а захваљујући спортским секцијама које су тада водиле професорке Ана Пинтерович и Наталија Сретеновић заволела одбојку.Прве одбојкашке кораке сам направила у школској сали за физичко васпитање.Успели смо да преданим радом професорки и ученика направимо екипу која је то време освојила прво место у градском такмичењу.На почетку средње школе сам упловила у професионалне воде и заиграла за први тим прволигаског ОК Јединство из Ужица.Убрзо је уследио позив за репрезентацију па сам са 18 год постала један од најмлађих чланова сениорске репрезентације Србије.Учествовала сам на пуно светских и европских првенстава као и на ОИ 2008 у Пекингу и 2012 у Лондону.Са репрезнтацијом сам освојила мноштво медаља,а са различитим клубовима сам више пута играла финале Лиге шампиона. Овом приликом желим свим ученицима да негују своје таленте,да буду истрајни и да у неком од следећих јубилеја заједно поздравимо будуће ђаке

Пуно вас поздравља бивши ђак Наташа Крсмановић.

Порука Владимира Пауновића

***Са великим осмехом на лицу се сећам тог другог септембарског дана од пре више од двадесет годинаи прозивке мог учитеља Томислава Аћимовића.Тада сам кроз велика дрвена врата закорачио у ОШ „Душан Јерковић“ која је умногоме одредила мој садашњи живот. Све је почело кроз часове мог учитеља који су преносили знање, будили радозналост и жељу за истраживањем, али иутискивалиистинске животне вредности. Моји наставници у вишим разредима, попут разредног старешине Милунке Ђенадић, затим Бране Крунић, Миме Кнежевић, Мирјане Максимовић и многих других,наставили су да траже наше таленте и развијају наша интересовања. Сећам се како сам са друговима одлазио на Забучје да скупљамо биљке за хербаријум, како смо на часовима музичког дискутовали шта је то кич и шунд и како смо осећали понос што наши радови настали на часовима техничког образовања красе зидове наше школе. Онда је дошао и седми разред и часови хемије код моје наставнице Бране Арсовић који су нарочито окупирали моју знатижељу. Била је то једноставна магија, попут експеримената у којима сода бикарбона помешана са бојом за колаче и преливена сирћетом ствара пенушави вулкан који излази из хемијске чаше, која ме је привуклада се окушам на такмичењима из овог предмета. Са великом радошћу сесећам додатне наставе, где сам решавајући колико процената воде садржи плави камен, како развојити угаљ од шећера,и радознало читајући називе хемикалија у собици до нашег кабинета,схватио да су хемија и технологија оно чиме желим да се бавим у животу. Та жеља, даље продубљена кроз Средњу медицинску школу и Технолошко-металуршки факултет у Београду, довела ме је на ЕТХ Цирих, где након успешно одбрањеног доктората, данас изводим нешто комплексије експерименте којима настојим да направим боље процесе за производњу течних горива и хемикалија.

Али моја школа „Душан Јерковић“ дала ми је и много више од тога. У учионици број 13 стекао сам прва пријатељства, која кована кроз бројне доживљаје са школских одмора, екскурзија, и ваншколских авантура настављају да трају до данашњих дана,а једно од њих и у форми кумства. Одласци на многа такмичења суми омогућила да видим нова места, стекнем нове пријатеље, као и даупознаммоју супругу.И колико год година да прође, пролазак поред розе зграде на Тргу Св. Саве буди пријатна и лепа сећања…

Свим ученицима, наставницима, и запосленима у ОШ „Душан Јерковић“ честитам Дан школе. Наставницимажелим да и даље предано преносе знаања и утискујуправе вредности новим генерацијама, а свим ученицима да остваре своје снове и да буду поносни што су део једне школе којајесте, и искрено верујем да ће бити, важан део нашег града и државе.

Владимир Пауновић

ПРОСЛАВИЛИ СМО 64. РОЂЕНДАН    

             ОШ „Душан Јерковић“ прославила је 64.рођендан пригодним културно-уметничким програмом у амфитеатру Учитељског факултета у суботу, 30.11.2019. године. Сала амфитеатра била је тесна за све оне који су дошли да заједно са ученицима и наставницима прославе овај значајан дан. Ове године тема приредбе била је ЉУБАВ. Хтели смо да подсетимо наше ученике, госте и родитеље да је љубав оно што нас покреће и оно чему се увек враћамо. Наставница српског језика и књижевности Виолета Бурлић, наставник музичке културе Никола Бошковић и ученици су кроз школски живот приказали љубав виђену очима детета. Стиховима „Пролетње песме“ Милица Чукановић дочарала нам је како изгледа пролеће у нама, тј. како се осећамо када се заљубимо, а Петар Стојановић нам је признао да би се он радо оженио, иако је још увек мали.

Уз сјајну кореографију и костиме које су сами креирали и правили са својом учитељицом Милицом Николић, на снагу љубави подсетили су нас и предшколци уз песму „Осећај тај“. Прваци су нам поручили да се све ради из љубави, па чак и кад их грде, родитељи то раде зато што их воле. Сви смо заиграли са њима уз звуке песме „Заљуби се принц у Цицу…“ Чули смо најлепше цитате о љубави: „Волети, значи заробити себе у другоме, “или „Без љубави свако је увек на губитку,“и уживали у стиховима Рилкеа, Петрарке, В.Попе и Тагоре. Да љубав лепо звучи на свим језицима, уверили смо се уз композиције које су наши ученици певали на енглеском и француском језику, а публику је посебно дирнула песма „Оро“ коју је извела Аница Сретеновић. Како од љубави може да се изгуби разум и како љубав може и да заболи, показали су нам ученици у драмској игри. Балерине су нам послале снажну поруку љубави уз песму „Молитва“, а композиција „С оне стране дуге,“ коју је маестрално извео наш хор, поручила нам је да је једини смисао живота у љубави и како рече водитељка на крају приредбе: „Колико смо способни да волимо и себе дајемо, толико ће наш живот имати смисла“. Надамо се да ће свачији живот имати смисла и да ћемо се више волети у годинама које нам долазе.

Директорка побратимљене школе „Строчја Вас“ из Љутомера, из Словеније, позвала је ученике и наставнике у посету.

Награде најуспешнијим ученицима, победницима литерарног и ликовног конкурса традиционално расписним поводом Дана школе, доделила је Мирјана Радовановић Пејовић, школски библиотекар, која је заједнички са Аном Дуковић, представљала Србију са прихваћеним стручним радом на Светском конгресу школских библиотекара, а јубиларне награде осталим запосленим радницима и пензионерима доделио је директор Ратко Трмчић, као и захвалницу Александру Арсићу за сарадњу са школом.

                                                                                     Виолета Бурлић

Шездесет трећи рођендан наше школе

             Основна школа ,,Душан Јерковић“ у Ужицу прославила је 24.11.2018. године свој 63. рођендан. Свечана приредба одржана је у амфитеатру Учитељског факултета, у присуству многобројних гостију – ученика, родитеља, наставника, колега из других школа, као и представника града Ужица. Ове школске године културни програм тематски је био усмерен на повратак правим вредностима, школи као месту где се, кроз другарство, међусобно уважавање и толеранцију, на занимљив и креативан начин стиче знање, као и на обележавање 150 година од рођења математичара Михаила Петровића – Аласа (1868‒1943).

            Једночасовим програмом приредбе, коју су осмислили и увежбали наставница српског језика Тања Зечевић и наставник музичке културе Никола Бошковић, уз помоћ ученика и колега, дочарали су свакодневни живот у школи.  Са жељом да нам живот у школи, свима, буде пријатан, леп и лак, присетили смо се речи филозофа Артура Шопенхауера и његове приче ,,Бодљикаво прасе“, која говори о толеранцији, као највећој вредности лепог понашања, на шта нас је подсетио и домаћин, директор школе, Ратко Трмчић, својим кратким говором. Након поздравне речи директора, чули су се рецитали песама о томе ,,Чему служи школа“ и ,,Свако има боју своју“. Скеч о дечаку који је својом довитљивошћу успео да уновчи своје незнање математике, показао нам је да живот у школи може да буде леп и лак, а да некада неки ученици имају потешкоћа у учењу. Присетили смо се правих вредности и кроз разговор качкета и шешира, толерантно спојили прошли и савремени свет.

            Награде најуспешнијим ученицима, победницима литерарног и ликовног конкурса, као и јубиларну награду директору школе, доделила је Мирјана Радовановић Пејовић, најбољи школски библиотекар Србије за 2016/17. годину, а јубиларне награде, осталим запосленим радницима и пензионерима, са њом је  доделио директор.

            Гости су могли уживати у најзначајнијим тренуцима живота математичара Михаила Петровића – Аласа, чули смо занимљиве делове његове биографије и подсетили се да је академик Петровић, поред тога што је био угледан професор математике на Универзитету у Београду био и књижевник, филозоф, музичар, рибар, светски путник и путописац. Оснивање Српске математичке школе сматра се, ипак, најзначајнијим достигнућем професора Петровића. Из ове школе изашао је велики број добрих математичара, који су својим научним достигнућима допринели развоју математике, не само у Србији већ и широм света. Српска академија наука и уметности и математичари у Србији ове године прослављају 150 година од његовог рођења. Математички факултет дао је значајан прилог овом јубилеју оснивањем Дигиталног легата Михаила Петровића у којем посетиоци могу да пронађу многобројна документа и детаље из његовог занимљивог и неконвенционалног живота. Професор Коста Вујић је следећим речима предвидео судбину младог Аласа: ,,Дабогда постао академик па морао сваку своју реч да вагаш!“

            Какав наставник треба да буде, ако жели да задобије поверење својих ученика, показали су ученици представом ,,Шешир професора Косте Вујића“. Након представе, која је била по тексту Милована Витезовића, чули смо савет професора о важним животним питањима, које је, као Вујић, верно говорио ученик Данило Лазић.  Завршне речи професора, могу бити лајтмотив целог програма, зато их наводимо у целости:

,,Драги ђаци, ови моји матуранти, моји мангупи: Јован Цвијић, Михаило Петровић – Алас, Јаков Продановић, Милорад Митровић, постаће велики људи и обележиће Србију свога времена… На њих треба да се угледате, њихов пример да следите… Зато, ставите на своје паметне главе шешир васпитања, знања, образовања и обујте чизме путовања и крените у живот! Са правим шеширом се лакше и сигурније корача! Живели!“

            Општем утиску непроцењиво је допринео хор, који је избором песама и начином интерпретације оживео време професора Косте Вујића, речима песме истакао његов значај и подсетио нас томе да се песма о вредним и заслужним људима и данас чује и радо пева. Запажену тачку имали су и предшколци, када су заиграли уз ,,Дечје коло“. Својим изгледом и игром, допринели су да видимо како толеранција, традиција и праве вредности никада не пролазе и у сваком времену, ма колико оно било савремено, налазе своје заслужено место. На крају нашег дружења хор је уз стихове песме ,,У свету постоји једно царство у њему царује другарство“, подсетио на нашу жељу са почетка програма, да сви у царству и другарству, обављамо наш не тако лак посао, што су биле и речи директора школе у говору, којим се обратио гостима.

                                                                                             М. Р. Пејовић, Т. Зечевић