Arhive kategorija: Школска слава Свети Сава

СВЕТИ САВА, ШКОЛСКА СЛАВА

Ова слика има празан alt атрибут; име њене датотеке је image.png

ЗАВЕТ

На дан овај Светог Саве

кад га Срби свуда славе,

да Господу завет дамо,

да Му тврдо обећамо:

„Ићи ћемо путем славе –

старим путем Светог Саве,

живећемо ми у слози!

О Господе, ти помози!“

Драга децо, поштовани гости, представници цркве, колеге, добро нам дошли!

Данас је дан Светог Саве, Савиндан, слава свих школа у нашој Србији, 27. јануар. Данас све школе имају радни,  ненаставни дан, а обичај  је  да се у школама слави, да се поводом Светог Саве  организују свечане приредбе и академије.

Светом Сави рођено име је Растко Немањић. Био је рашки племић из владарске породице Немањића, утицајни дипломата, први српски просветитељ и архиепископ аутокефалне самосталне српске цркве, законодавац, књижевник и ходочасник, народни учитељ, ктитор, оснивач И градитељ цркава И манастира. Свети Сава био је утемељивач српске цркве, државе и школства.

Култ Светог Саве негује се вековима па је Свети Сава присутан у народној традицији, књижевности, уметности.

Дух Светосавља  наслеђујемо, негујемо и градимо.

Драга децо, “Свети Сава расу слова као ратар жита нова, да нарасте знање ђаку и узвиси главу сваку.” Зато учите, будите вредни, поштујте своје учитеље. Знање је највеће благо!

СРЕЋНА СЛАВА, СВЕТИ САВА!

Директорка школе

Мирјана Максимовић

Зашто је Свети Сава школска слава?

Савиндан је празник Српске православне цркве, који се прославља 27. јануара. Као школска слава, празник је уведен нешто касније…

На овај дан, 27. јануара 1236. године, односно 14. јануара по старом каленадру, Растко Немањић– Свети Сава је преминуо, у граду Трнову у Бугарској.

Стварањем нове српске државе, долази и до јачања култа Светог Саве, а већ почетком 19. века, спевана је и позната Химна Светом Сави.

Одлуком Совјета Књажества Србског 2. јануара 1840. године, а на предлог Атанасија Николића, ректора Лицеја из Крагујевца, овај празник проглашава се славом школа у Србији.

Сточари из разних крајева Србије некада су нарочито ревносно празновали Савиндан, јер се Свети Сава сматрао вучјим пастиром.

Из тог разлога, многи српски народни обичаји за Савиндан везани су за стоку и за страх од вукова. Пред празник, стока се није смела терати у шуму, због страха од вукова.

Такође, тих дана, ништа се није радило са сечивом, а бритве нису отваране, како би и вуковима чељусти остале затворене. Такође, тај дан се ништа није смело фарбати у црвено, како би стока остала жива.

Постоји много српских народних веровања везаних за Савиндан, међу којима и то да ако на Светог Саву грми, десиће се важни догађаји у земљи.

Многе врсте занатлија из Србије су га сматрале својим патроном и узимале његов дан за еснафску славу.