Mesečne arhive: oktobar 2014

Психолошка отпорност на стресне ситуације

Психолошка отпорност на стресне ситуације је веома битна за децу и њеним развојем, они уче методе и начине који су им потребни како би самостално превазишли препреке и пребродили неизбежне тешке тренутке у животу.
Шта се дешава у ситуацији када ствари не крену онако како смо планирали, замислили, очекивали? Свет у коме живимо често нас плаши и природно је да као родитељи желимо да учинимо све што је у нашој моћи како бисмо заштитили своју децу и поштедели их бола и патње. Међутим, питање је да ли наш заштитнички став, у ствари, умањује њихову способност да се изборе са недаћама. Притом, живот нам доноси различите препреке и тешке ситуације које не можемо да предвидимо: смрт, развод, или недавне поплаве, стресове и напетост због испита или пријатеља. Психолошка отпорност на стресне ситуације је веома битна за малишане и њеним развојем, они уче методе и начине који су им потребни како би превазишли препреке и пребродили неизбежне тешке тренутке у животу.

Психолошка отпорност, или резилијентност, позитивна је адаптација или способност да се одржи или поврати ментално здравље када доживљавамо разне животне невоље, трауме, трагедије. Постоји неколико компоненти које могу да вам помогну да развијете ту врсту отпорности, а које се састоје од спољашњих (добри односи са људима из ваше околине, позитивни узори у породици и заједници, и ресурси заједнице) и унутрашњих (самоконтрола, вештине размишљања, самопоуздање, оптимизам и лични допринос)[3]. Докторка Гинзберг је утврдила седам фактора психолошке отпорности, уз констатацију да „отпорност није једноставан, једностран ентитет”.[4]
• Самоефикасност је вештина која вам помаже да знате да можете ефикасно да се носите са новонасталом ситуацијом. Можемо да је подстакнемо тако што помажемо деци да се концентришу на унутрашњу снагу и да их оснажујемо да самостално доносе одлуке. Свака грешка требало би да се повеже са одређеном ситуацијом, како би малишани знали да следећи пут на исти проблем реагују другачије и боље.
• Самопоуздање се односи на то да дете развије веру у сопствене способности, што долази као резултат осећања самоефикасности. Самопоуздање може да се подстакне тако што ћете се усредсредити на оно што је најбоље код вашег малишана и сваки пут га похвалити за нешто што је урадио добро и успешно, а посебно за труд који је у то уложио. Иако се самопоуздање гради на основу успеха у савладавању изазовних задатака, пазите да пред децу не поставите превише изазова са којима неће бити у стању да се изборе.
• Социјално везивање: Изузетно је важно имати подршку чланова породице, пријатеља и заједнице, јер они могу да нам пруже осећај сигурности, повезаности и помогну нам да се изборимо са тешким ситуацијама. Подстакните дете да оствари добар однос са људима из своје околине. Нека му ваш круг пријатеља и вама блиски чланови породице послуже као узор. Будите реални у сагледавању међуљудских односа. Увек може да дође до конфликата. У њиховом решавању важну улогу имају разговор и комуникација. Омогућите малишанима да изразе своје емоције и охрабрите их да то често чине. Радите ствари заједно и делите искуства са својим кругом пријатеља, колегама и блиским члановима породице. Тако ће ваше дете моћи даље да развија осећај сигурности, уз свест да постоји одређен број људи који су увек ту за њега и на које може да се ослони уколико му је потребна помоћ.
• Карактер: Свако дете је личност за себе. Тако се неки малишани лакше изборе са тешким и стресним ситуацијама од осталих вршњака. Наставите да развијате способност код детета да разликује добро од лошег, као и да се према другима односи са поштовањем. Увек охрабрите децу да проблемима приступе уз позитиван начин размишљања и да верују да су способна да их реше. Такође, овакав модел понашања обликујете у великој мери преко сопствених поступака и реакција.
• Лични допринос: Деца најбоље реагују када им поверите да су за нешто одговорна, што им помаже да себе сматрају важним особама у свом окружењу. Како помажете детету да пружи допринос и учини нешто за породицу, пријатеље и заједницу?
• Активно превазилажење: Свако од нас ће се у животу понекад суочити са тешким и проблематичним ситуацијама. Разлика је у томе на који начин ћемо превазилазити препреке које нам се нађу на путу. Важно је да дете научите стратегијама како да превазиђе проблеме, како бисте спречили да негативно понашање пређе у навику. Комуникација у томе има важну улогу. Уколико су деца способна да изразе своје страхове и забринутост, мање је вероватно да ће их манифестовати на деструктиван начин. Смиреност и амбијент за разговор такође не треба занемарити. Научите дете да „изброји у себи до десет” или да „дубоко удахне”. То може да им послужи и касније у животу, да се смире пре него што нешто учине или реагују.
• Унутрашња контрола: Уколико малишани схвате да њихове одлуке и реакције носе са собом одређене последице, моћи ће знатно ефикасније да се опораве после неуспеха. Временом ће разумети да се напоран рад и упорност увек исплате. Такође ће увидети да негативно понашање не доноси ништа добро и да ће, када овладају самоконтролом, имати пред собом много више могућности. Ово је процес који се одвија током детињства и траје читавог живота. Зато би механизме који деци помажу у суочавању са проблемима и њиховом решавању требало узети у обзир као прилику да ученици кроз наставу сазнају нешто више о њима.

Преузето са сајта здравље детета Америчке педијатријске академије, оригиналан чланак можете прочитати овде.

Делови дана када се треба „раскачити“ од технологије

tv

1. Јутра су непроцењива

Ово је један од прелазних тренутака када деца треба да осећају да сте смирени и потпуно присутни за њих. Ви сте ти који су одговорни за јутарњи угођај, радно назван “доме, слатки доме.” Направите им доручак, пожелите им срећу, похвалите одевну комбинацију, све што пуни батерије и што поправља расположење – се рачуна. Замислите како би сте волели да вас неко испрати у школу, грлећи вас или грлећи телефон?

2. Вожња није време за телефоне или екране

Имате тако мало времена да проведете са својом децом, онда нека и вожња до школе буде паметно искоришћена. Нека то буде време за необавезно ћаскање или време за смех, када размењујете анегдоте. Ово може деци много да значи у емотивном смислу али и да учврсти вашу везу.

3. Контакт очима при сусрету

Сакријте своје смартфоне кад их узимате из школе, са рођендана, од баке, из играонице…Деци је потребан контакт очима при сусрету, осмех и загрљај. Не желе вашу одсутност која говори „Све друго је важније од тебе.” Слободно и ви њима испричајте прикладне ствари свог дана, тиме изграђујете поверење, које ће условити да и они вама говоре о свом дану. Будите њихов најбољи пријатељ.

4. Када ваша деца долазе из школе кући

“Раскачите” се. Ручајте и раговарајте, дружите се мало. Направите вакум у ком не постоји нико други. То је и лепо и лековито у ова стресна времена.

5. Када дођете кући, будите стварно присутни

Завршите позиве или унос текста пре него што стигнете кући. Ако сами поштујете своје време, поштоваће га и други. Објасните колегама да сте после подне код куће, и да тамо не радите…

6. Оброци су веома важни

Без екрана или телефона за столом једно је од најједноставнијих правила које ставља децу и породицу на прво место.

7. Направите време пред спавање мирним и ушушканим

Ништа не квари магију за лаку ноћ више од родитеља који бесомучно “кљуца” по тастатури чега год, па чак и само зујање телефона у џепу. Родитељи треба да схвате да је то крај дана и да је и деци свега преко главе. Једино што им је потребно је мало мира и нежности пред земљу снова…

8. Користите технологију да раскинете са њом

Знате, оно дугме са којим сте укључили уређај, још увек ради. Посебно када сте у гостима, на одмору, излету и слично…

Аутор текста: Кетрин Штајнер- Адаир, клинички психолог

Дан отворених врата

Према новом Закону о основном образовању и васпитању („Службени гласник РС“ број 55/2013.) школа је у обавези да у оквиру Школског програма планира програм сарадње са породицом који обухвата и организацију отвореног дана школе сваког месеца, када родитељи, односно старатељи, могу да присуствују образовно – васпитном раду.

 

Отворени дан школе у школској 2015./2016. години би се организовао према следећем распореду:

  • Септембар – понедељак 09.2015.
  • Октобар – уторак 27.10.2015.
  • Новембар – среда 25.11.2015.
  • Децембар – четвртак 17. 2015.
  • Јануар – петак 01.2016.
  • Фебруар – понедељак 28.02.2016.
  • Март – уторак 29.03.2016.
  • Април – среда 27.04.2016.
  • Мај – четвртак 25.05.2016.
  • Јун – петак 3.06.2016.

На  крају првог и другог полугодишта школа ће анкетирати родитеље у погледу њиховог задовољства програмом сарадње са школом и на основу сугестија школа ће правити план унапређења сарадње.

ДИРЕКТОР  ШКОЛЕ

Ратко  Трмчић

распоред писмених и контролних задатака

РАСПОРЕД ПИСМЕНИХ И КОНТОЛНИХ ЗАДАТАКА

ЗА  ПРВО ПОЛУГОДИШТЕ ШКОЛСКЕ 2014-2015. ГОДИНЕ

ЛЕГЕНДА: П – ПИСМЕНИ     К – КОНТРОЛНИ

РАЗРЕД: V-1

ПРЕДМЕТ МЕСЕЦ И БРОЈ НАСТАВНЕ НЕДЕЉЕ
IX X XI XII
п к п к п к п к п к п к
Српски језик 6. 9. 14. 16.
Енглески језик 7. 11. 17.
Француски језик 8.
Историја 7.
Географија
Физика
Математика 4. 8. 11. 16.
Биологија 9.
Хемија

РАЗРЕД: V-2

ПРЕДМЕТ МЕСЕЦ И БРОЈ НАСТАВНЕ НЕДЕЉЕ
IX X XI XII
п к п к п к п к п к п к
Српски језик 6. 9. 14. 16.
Енглески језик 8. 13.
Француски језик 7.
Историја 7.
Географија
Физика
Математика 4 8. 11. 17.
Биологија 9.
Хемија

РАЗРЕД:V-3

ПРЕДМЕТ МЕСЕЦ И БРОЈ НАСТАВНЕ НЕДЕЉЕ
IX X XI XII
п к п к п к п к п к п к
Српски језик 6. 15. 16.
Енглески језик 8. 11. 17.
Француски језик 14.
Историја 7.
Географија 7. 15.
Физика
Математика 4. 8. 11. 16.
Биологија 9.
Хемија

РАЗРЕД: V-4

ПРЕДМЕТ

 

МЕСЕЦ И БРОЈ НАСТАВНЕ НЕДЕЉЕ
IX X XI XII
п к п к п к п к п к п к
Српски језик 4. 6. 15. 16.
Енглески језик 8. 12. 15.
Француски језик 12.
Историја 7.
Географија 9. 16.
Физика
Математика 4. 8. 11. 17.
Биологија 9.
Хемија

РАЗРЕД: V-5

ПРЕДМЕТ

 

МЕСЕЦ И БРОЈ НАСТАВНЕ НЕДЕЉЕ
IX X XI XII
п к п к п к п к п к п к
Српски језик 6. 11. 14. 15.
Енглески језик 8. 12. 16.
Француски језик 12.
Историја 7.
Географија 7. 15.
Физика
Математика 4. 8. 11. 16.
Биологија 9.
Хемија

РАЗРЕД:V-6

ПРЕДМЕТ

 

МЕСЕЦ И БРОЈ НАСТАВНЕ НЕДЕЉЕ
IX X XI XII
п к п к п к п к п к п к
Српски језик 6. 10. 14. 15.
Енглески језик 7. 11. 16.
Француски језик 13.
Историја 7.
Географија 9. 16.
Физика
Математика 2,4 8. 11. 15.
Биологија 9.
Хемија

РАЗРЕД: VI-1

ПРЕДМЕТ

 

МЕСЕЦ И БРОЈ НАСТАВНЕ НЕДЕЉЕ
IX X XI XII
п к п к п к п к п к п к
Српски језик 5. 9.
Енглески језик 7. 12. 15.
Француски језик 9. 14.
Историја
Географија 7. 17.
Физика 8. 15.
Математика 4. 8. 10. 16.
Биологија 6. 16.
Хемија

РАЗРЕД: VI-2

ПРЕДМЕТ

 

МЕСЕЦ И БРОЈ НАСТАВНЕ НЕДЕЉЕ
IX X XI XII
п к п к п к п к п к п к
Српски језик 5. 8. 13. 16.
Енглески језик 9. 12. 17.
Француски језик 13. 9.
Историја
Географија 7. 17.
Физика 8. 15.
Математика 4. 7. 10. 15.
Биологија 6. 16.
Хемија

РАЗРЕД: VI-3

ПРЕДМЕТ

 

МЕСЕЦ И БРОЈ НАСТАВНЕ НЕДЕЉЕ
IX X XI XII
п к п к п к п к п к п к
Српски језик 5. 8. 13. 16.
Енглески језик 9. 12. 15.
Француски језик 9. 14.
Историја
Географија 7. 17.
Физика 7. 14.
Математика 4. 8. 10. 15.
Биологија 6. 16.
Хемија

РАЗРЕД: VI-4

ПРЕДМЕТ

 

МЕСЕЦ И БРОЈ НАСТАВНЕ НЕДЕЉЕ
IX X XI XII
п к п к п к п к п к п к
Српски језик 5. 8. 13. 16.
Енглески језик 8. 10. 17.
Француски језик 9. 16.
Историја
Географија
Физика 7. 15.
Математика 4. 7. 10. 15.
Биологија
Хемија

РАЗРЕД: VI-5

ПРЕДМЕТ

 

МЕСЕЦ И БРОЈ НАСТАВНЕ НЕДЕЉЕ
IX X XI XII
п к п к п к п к п к п к
Српски језик 5. 2. 10. 16.
Енглески језик 7. 11. 15.
Француски језик 9. 15.
Историја
Географија
Физика 7. 13.
Математика 4. 8. 10. 17.
Биологија 6. 16.
Хемија

РАЗРЕД: VI-6

ПРЕДМЕТ

 

МЕСЕЦ И БРОЈ НАСТАВНЕ НЕДЕЉЕ
IX X XI XII
п к п к п к п к п к п к
Српски језик 5. 2. 10. 16.
Енглески језик 7. 12. 16.
Француски језик 9. 15.
Историја
Географија
Физика 7. 14.
Математика 4. 8. 10. 17.
Биологија 6. 15.
Хемија

РАЗРЕД: VII-1

ПРЕДМЕТ

 

МЕСЕЦ И БРОЈ НАСТАВНЕ НЕДЕЉЕ
IX X XI XII
п к п к п к п к п к п к
Српски језик 5. 7. 13. 15.
Енглески језик 8. 15.
Француски језик 7. 16.
Историја
Географија
Физика 12. 17.
Математика 4. 9. 12. 17. 14.
Биологија 6. 16.
Хемија 9. 14.

РАЗРЕД: VII-2

ПРЕДМЕТ

 

МЕСЕЦ И БРОЈ НАСТАВНЕ НЕДЕЉЕ
IX X XI XII
п к п к п к п к п к п к
Српски језик 5. 7. 13. . 14.
Енглески језик 8. 17.
Француски језик 8. 16.
Историја
Географија
Физика 12.
Математика 4. 9. 12. 17. 14.
Биологија 6. 15.
Хемија

РАЗРЕД: VII-3

ПРЕДМЕТ

 

МЕСЕЦ И БРОЈ НАСТАВНЕ НЕДЕЉЕ
IX X XI XII
п к п к п к п к п к п к
Српски језик 8. 9. 13. 14.
Енглески језик 8. 12.
Француски језик 7. 14.
Историја
Географија 17.
Физика 12. 17.
Математика 4. 9. 13. 16. 15.
Биологија 6. 15.
Хемија 10. 16.

РАЗРЕД: VII-4

ПРЕДМЕТ

 

МЕСЕЦ И БРОЈ НАСТАВНЕ НЕДЕЉЕ
IX X XI XII
п к п к п к п к п к п к
Српски језик 5. 7. 13. 14.
Енглески језик 8. 15.
Француски језик 7. 12.
Историја
Географија 17.
Физика 12. 17.
Математика 4. 9. 16. 14.
Биологија 6. 15.
Хемија 9. 16.

РАЗРЕД: VII-5

ПРЕДМЕТ

 

МЕСЕЦ И БРОЈ НАСТАВНЕ НЕДЕЉЕ
IX X XI XII
п к п к п к п к п к п к
Српски језик 8. 9. 13. 14.
Енглески језик 8. 15.
Француски језик 7. 13.
Историја
Географија 17.
Физика 12. 17.
Математика 4. 9. 12. 16. 14.
Биологија 6. 15.
Хемија

РАЗРЕД: VII-6

ПРЕДМЕТ

 

МЕСЕЦ И БРОЈ НАСТАВНЕ НЕДЕЉЕ
IX X XI XII
п к п к п к п к п к п к
Српски језик 5. 7. 13. 15.
Енглески језик 7.  14.
Француски језик 8. 16.
Историја
Географија
Физика 12. 17.
Математика 4. 9. 12. 17. 14.
Биологија 6. 16.
Хемија 9.

РАЗРЕД: VIII-1

ПРЕДМЕТ

 

МЕСЕЦ И БРОЈ НАСТАВНЕ НЕДЕЉЕ
IX X XI XII
п к п к п к п к п к п к
Српски језик 6. 8. 14. 15.
Енглески језик 9. 13.
Француски језик 6. 16.
Историја
Географија
Физика 4. 11. 17.
Математика 4. 8. 17. 14.
Биологија 7.
Хемија 7. 13.

РАЗРЕД: VIII-2

ПРЕДМЕТ

 

МЕСЕЦ И БРОЈ НАСТАВНЕ НЕДЕЉЕ
IX X XI XII
п к п к п к п к п к п к
Српски језик 6. 8. 14. 15.
Енглески језик 9. 13.
Француски језик 7. 16.
Историја
Географија 10.
Физика 4. 11. 17.
Математика 4. 8. 17. 14.
Биологија 9. 16.
Хемија 7. 13.

 

РАЗРЕД: VIII-3

ПРЕДМЕТ

 

МЕСЕЦ И БРОЈ НАСТАВНЕ НЕДЕЉЕ
IX X XI XII
п к п к п к п к п к п к
Српски језик 6. 15.
Енглески језик 7. 12.
Француски језик 6. 16.
Историја
Географија
Физика 4. 11. 17.
Математика 4. 8. 17. 14.
Биологија 7. 16.
Хемија 8. 13.

 

РАЗРЕД: VIII-4

ПРЕДМЕТ

 

МЕСЕЦ И БРОЈ НАСТАВНЕ НЕДЕЉЕ
IX X XI XII
п к п к п к п к п к п к
Српски језик 2. 6. 8. 14. 15.
Енглески језик 7. 12.
Француски језик 9. 16.
Историја
Географија 10.
Физика 4. 11. 17.
Математика 4. 8. 17. 15.
Биологија 9. 16.
Хемија 7. 14.

РАЗРЕД: VIII-5

ПРЕДМЕТ

 

МЕСЕЦ И БРОЈ НАСТАВНЕ НЕДЕЉЕ
IX X XI XII
п к п к п к п к п к п к
Српски језик 6. 8. 14. 15.
Енглески језик 9. 13.
Француски језик 6. 16.
Историја
Географија
Физика 4. 11. 17.
Математика 4. 8. 17. 14.
Биологија 7. 16.
Хемија 7. 13.

РАЗРЕД: VIII-6

ПРЕДМЕТ

 

МЕСЕЦ И БРОЈ НАСТАВНЕ НЕДЕЉЕ
IX X XI XII
п к п к п к п к п к п к
Српски језик 6. 8. 14. 15.
Енглески езикј 6. 13.
Француски језик 7. 12.
Историја
Географија 10.
Физика 4. 11. 17.
Математика 4. 8. 17. 14.
Биологија 9. 16.
Хемија 7. 16.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

распоред индивидуалних састанака – разредне старешине

РАСПОРЕД ИНДИВИДУАЛНИХ САСТАНАКА И РАЗГОВОРА СА РОДИТЕЉИМА РАЗРЕДНА НАСТАВА

Одељење

Име и презиме Дан одређен за индивидуалне

састанке

Време одређено за индивидуалнесастанке

Просторија за индивидуалне састанке

I1 Миливоје Шукиловић четвртак 5.час  

 

 

 

УЧИОНИЦА УЧИТЕЉА

 

 

 

 

 

 

ПРОСТОРИЈА

ПОРЕД

НАСТАВНИЧКЕ

КАНЦЕЛАРИЈЕ

I2 Надежда Поповић четвртак 5.час
I3 Божана Јеверичић четвртак 5.час
I4 Светлана Лазовић понедељак 3.час
I5 Драгица Марић понедељак 2.час
II1 Нина Јовичић уторак 2.час
II2 Бранислав Пауновић уторак 3.час
II3 Славица Калаба четвртак 3.час
II4 Велинка Стаматовић четвртак 4.час
II5 Гвозденија Васиљевић среда 5.час
III1 Оливера Симић среда 5.час
III2 Даница Михаиловић понедељак 3.час
III3 Бранка Љубичић понедељак 2.час
III4 Светлана Ђурић понедељак 2.час
III5 Предраг Радибратовић среда 4.час
III6 Драгица Ђуровић среда 3.час
IV1 Миломирка Шпијуновић четвртак 18.30h
IV2 Љубица Бучевац четвртак 3.час
IV3 Драгана Мојсиловић четвртак 3.час
IV4 Радмила Луковић четвртак 3.час
IV5 Слађана Ђикановић четвртак 4.час

РАСПОРЕД  ИНДИВИДУАЛНИХ САСТАНАКА  И РАЗГОВОРА СА РОДИТЕЉИМА 

Одељење

Име и презиме Дан одређен за индивидуалне састанке Време одређено за индивидуалне састанке

Просторија за индивидуалне састанке

V1 Јелена Ђаповић уторак 3.час  

 

 

 

 

 

 

 

КАБИНЕТ ИЛИ

УЧИОНИЦА НАСТАВНИКА

 

 

 

 

 

ПРОСТОРИЈА

ПОРЕД

НАСТАВНИЧКЕ

КАНЦЕЛАРИЈЕ

V2 Биљана Димитријевић четвртак 4.час
V3 Ана Иркић уторак 4.час
V4 Јелена Маринковић четвртак 3.час
V5 Слободанка Радовић петак 4.час
V6 Весна Лијескић четвртак 2.час
VI1 Дарко Ристовић понедељак 4.час
VI2 Соња Христовски понедељак 4.час
VI3 Ива Филиповић среда 3.час
VI4 Миланка Николић Ивић четвртак 4.час
VI5 Марија Јевтић петак 3.час
VI6 Надежда Вукић уторак 5.час
VII1 Марина Јевтић петак велики одмор
VII2 Деса Богићевић петак 3.час
VII3 Ивана Чукановић среда 3.час
VII4 Јелена Благојевић среда 2.час
VII5 Јелена Савићевић понедељак велики одмор
VII6 Данијела Кнежевић четвртак 3.час
VIII1 Мирјана Јованетић четвртак велики одмор
VIII2 Виолета Бурлић уторак 2.час
VIII3 Мирјана Максимовић  понедељак ,уторак велики одмор
VIII4 Владан Савић понедељак велики одмор
VIII5 Зоран Антонијевић уторак велики одмор
VIII6 Наташа Аћимовић понедељак велики одмор

 

Савет родитеља

Активности Савета родитеља школе у претходној школској години показују да овај вид организовања ђачких родитеља може имати веома значајну улогу за укупну активност школе, посебно на плану постизања бољег успеха и веће дисциплине ученика, као и на плану боље опремљености,  правилног и објективног тумачења рада школе, њених свакодневних проблема, реализације образовно-васпитног рада и пружања помоћи у реализацији свих значајних питања из програма рада школе. Родитељи имају могућност да дају своје предлоге и мишљења и да активно учествују у животу и раду школе.

Заблуде о професији наставника

Посао наставника је тежак. Судећи по томе како људи стално имају нешто да замере наставницима и њиховим предавањима (сви увек мисле да знају боље), рекло би се да је право чудо како деца било шта науче. Ако слушате, рецимо, политичаре, читате новине или гледате телевизију, ређају се “стручне” и “мање стручне” препоруке како да се унапреди образовни систем и школски програм, уз савете наставницима шта да раде на часовима (јер то, “очигледно”, већ нису учинили).
Наставницима се говори и како да се обраћају деци, чему да их подучавају, шта да избаце из уџбеника, шта да убаце, која је историја права, која погрешна, како математику треба предавати, како је градиво обимно и тешко, а све да би деца о којој брину напредовала и образовала се. То све зна да буде прилично оптерећујуће за људе у просвети. Осим тога, влада мишљење да се њихово радно време завршава у 3:30, да имају дуге школске распусте, да не раде преко лета, а примају плату, и слично. Ти “критичари” мисле да мора да их је то навело да постану наставници.
Стварност је, заправо, много сложенија. Другачија. Зато ћу се у наставку текста позабавити неким од митова који круже о учитељској професији.Већина наставника је у овом послу како би помогли деци и учинили нешто важно за њих. Уколико је некима од њих главни мотив новац, јасно је да постоје и друга занимања, са краћим радним временом, која доносе далеко већу зараду.
Наставници су, пре свега, мотивисани да се баве овим послом како би пратили напредак вашег детета, помогли му да учи, да закључује, размишља, да буду ту када се малишану упали лампица приликом решавања компликованог задатка. Многи наставници уживају слушајући малишане како дају оригиналне и генијалне одговоре на различита питања и подстичу их да развијају своју креативност.
У овом послу има великих успона и падова, али будите сигурни да наставницима ниједан дан у школи није потпуно исти. Такође, наставници дефинитивно нису дадиље и, док их можда многи људи доживљајају као некога ко се само игра и црта са малишанима по цео дан, заправо је права уметност да се искористе бројне активности и технике како би се обезбедио образовни, друштвени и целокупни развој детета.Осим тога, наставници су, ипак, само људи, и, као и сви остали греше, или их лични проблеми спречавају да се тог дана максимално посвете послу. Добри наставници преносе знање на своје ученике, увек настоје да професионално напредују и осмисле најбољи начин како да помогну малишанима у савлађивању градива, или их мотивишу да уче.
Мит #1: Радни дан наставника се завршава у 3:30. Ту су и дуги школски распусти – веома је лако радити тај посао.
Посао наставника је захтевна професија и најтежи део се обавља ван радног времена у учионици.Према истраживању које је прошле године спровела Влада у Великој Британији, наставник у просеку ради више од 50 сати недељно. Изгледа да овај податак није ажуриран пошто знам много наставника који често раде близу 60 сати недељно. Много времена им одлази на састављање плана за предавање, тражење литературе, читање и исправљање писмених задатака, смишљање нових задатака, анализу урађеног, оцењивање и процену знања деце, и то не само како би ученицима часове учинили интересантним и подстакли их да учествују у раду на часу, већ како би се уверили да су на одговарајући начин подржали сваког ученика понаособ и охрабрили га да се суочи са новим изазовима. Деца су често непредвидива тако да и најбоље осмишљени планови могу да падну у воду. Зато је потребно да наставници буду флексибилни у планирању и да рачунају на бројне непредвиђене ситуације, спремни да поново смисле начин предавања како би испунили потребе ученика, из године у годину.
Мит #2: Семинари за наставнике?
И наставници имају право на професионално усавршавање, зар не? Да ли је баш потребно да цео дан проведу на семинару? Заправо, наставници у истраживањима стално наводе колико је важно професионално усавршавање и напредовање у каријери. То наставнике инспирише, информише их о новим методама, које се користе у настави, и пружа им прилику да развију нове педагошке технике. Док наставници већину времена проведу само у друштву деце, прилике за професионално усавршавање омогућавају им да сарађују са колегама и да са њима размењују знања. Институт за образовање у Лондону тврди да је улагање у постојеће наставнике кључно “уколико озбиљно схватају унапређење образовања за младе”. Ваша деца заиста имају користи од константног професионалног усавршавања својих наставника.
Мит #3: Они који имају знање и вештине, раде неки конкретан посао; они који то немају, иду у наставнике
Морам да признам да ми је тешко сваки пут када чујем ову реченицу. Класична предрасуда и неистина.Вештина предавања је права уметност чији резултат је да цео разред, без обзира на то да ли су сва деца добри ученици или не, стекне знања помоћу којих могу да остваре свој потенцијал. Није довољно бити стручњак из одређене области како би наставник био добар предавач. Подразумева се да наставник мора добро да разуме садржај предмета који предаје, али далеко важније је да у предавање унесе емоције, да инспирише и покаже стручно знање на одговарајући начин деци у разреду. Они морају да поједноставе градиво како би деца могла сама да га науче. Они не гледају на то колико они знају, већ су увек посвећени томе да њихови ученици што више науче. Стварају будуће генерације лидера, иноватора и наставника. Што се мене тиче: баш они који имају знање, иду у наставнике.

Мит #4: Наставници су одговорни за целокупно образовање детета.
Колико сам пута била у прилици да чујем родитеље који се жале на лоше образовање свог детета; рупе у знању из опште културе, да не знају да сами вежу пертле, да не знају за актуелна дешавања у земљи.Свака одрасла особа која проводи време са дететом је укључена у његово образовање. Иако наставници проводе доста времена са децом, неки од њих једва долазе до изражаја у школском распореду који је претрпан другим (“важнијим”) предметима. Зато родитељи, и остале особе које су укључене у одгајање детета. могу да пруже драгоцену подршку ономе што малишан ради на часу тако што ће га подстаћи да учи код куће. Говоримо и о оним најједноставнијим стварима, као што је мерење састојака за колач како би малишани вежбали рачунање, или како да сами брзо вежу пертле. Баш као што каже стара афричка пословица, потребно је цело село да би се одгајило дете. Сви, који смо посвећени малишанима, морамо да радимо заједно и да преузмемо одговорност за њихову будућност.
Аутор: Sophie Morgan Williams
Преузето са сајта фондације Новака Ђоковића