На основу препорука Кризног штаба за сузбијање заразне болести Covid-19, Влада Републике Србије је донела Уредбу о Допуни уредбе о мерама за спречавање и сузбијање заразне болести Covid-19, којом се прописују нове мере за организацију рада основних школа и измена школског календара за шк. 2020/2021. годину.
Према наведеној Уредби, у периоду од 30. новембра до 18. децембра 2020. године, образовно-васпитни рад организује се на следећи начин:
– у првом циклусу основне (I-IV разред) наставља се непосредни образовно-васпитни рад према изабраном моделу организације наставе у оквиру постојећег оперативног плана рада школе;
– у другом циклусу основне школе (V-VIII разред) образовно-васпитни рад оствариваће се путем наставе на даљину, уз коришћење Google учионице (Google G Suite for Education) и путем Јавног медијског сервиса Србије.
Часови трају 30 минута у реалном времену (почетак часова у 13:45h) и према важећем распореду часова (за ученике другог циклуса). У е-дневнику ће се евидентирати ученици који нису присуствовали часовима путем наставе на даљину.
Промена календара образовно-васпитног рада огледа се у следећем:
– прво полугодиште се завршава 18. децембра 2020. године;
– зимски распуст траје од 21. децембра 2020. године до 15. јануара 2021. године;
– друго полугодиште почиње 18. јануара 2021. године.
Молимо родитеље да подстичу ученике да редовно присуствују часовима који се реализују путем наставе на даљину (Google учионица) и активно извршавају задатке.
Поштовани предшколци и ученици, родитељи и колеге,
Нека нам је свима са срећом овај, 65. рођендан наше школе.
Обележавамо га у неуобичајеним околностима, без свечане приредбе и окупљања наших драгих гостију. Да није пандемије „Ковид – 19“, школа би данас звонила песмом и игром. Окупили бисмо се и заједно са пријатељима школе прославили овај велики дан. Била би то прилика да, као и увек, поздравимо драге пензионере, којих се радо сећају и бивши ученици и колеге. Желимо им добро здравље до следећег Дана школе и дружења са њима.
Ове године школски дневник затвориле су наше учитељице Даница Михаиловић, Радмила Луковић, Драгана Мојсиловић и Светлана Ђурић. Желимо им лепе, срећне и испуњене пензионерске дане.
Јубилеје слави десеторо наших колега. Десет година рада прослављају Биљана Димитријевић и Игњат Милићевић, двадесет година рада Виолета Бурлић и Данијела Кнежевић Зорица,тридесет година рада Радосав Селаковић, док тридесет и пет година рада славе Светлана Лазовић, Бранислав Пауновић, Ана Пинтеровић, Предраг Радибратовић и Обрад Тасић.
Иако овај дан обележавамо ван школе, свесни смо, више него икада, колики је њен значај у животу сваког од нас, сваког ђака, родитеља, наставника. Упркос многим изазовима пред које нас ова ситуација ставља, свакодневно увиђамо колико је важно да се ослонимо једни на друге, да се међусобно поштујемо и да будемо толерантни.
У том духу, здрави и насмејани, дочекајмо следећи Дан школе.
Сениор инжењер за кристале кварца у области примењене физике. Ради за фирму RAKON Ltd са Новог Зеланда, у оквиру одсека за развој у Паризу. Конкретно-контрола фрeквенција високо напредне технологије за телекомуникације, глобално позиционирање, свемирско и одбрамбено тржиште.
Александар Саша Ковачевић
Порука Софије Ракићевић
Драги наставници и ученици,
Честитам вам 65. година постојања! Част ми је да сам део овако битне прославе за нашу школу.
Ја сам Софија Ракићевић и поносна сам ученица наше школе коју сам завршила 2012. године. Безброј прелепих момената, пријатељстава и огромног стеченог знања ме веже за тих осам година. Али неко ко је на мене оставио најјачи утисак, ко ми је пренео љубав према учењу и ко је и дан данас моја велика подршка и извор инспирације је моја учитељица Драгица Ђуровић. Након четири године са њом сам упловила у више разреде где је моја жеља за учењем само расла захваљујући сјајним наставницима и разумевању дивних разредних старешина Бране Арсовић и Марије Јевтић. Затим сам уписала Узичку гимназију где ми није било тешко да се снађем захваљујући добром темељу. После тога уследио је факултет, када сам одлучила да одем у иностранство и студирам економију на факултету Боццони у Милану где сам тренутно студент друге године мастера.
Сматрам да је јако битно да младима буде дато квалитетно основно образовање и место где ће научити зашто је битно знати, да није срамота питати и да је битно увек желети више и напредовати. Јер на крају, знање је једино што нам нико не може одузети и што нам дозвољава да кроз живот идемо отворених очију. Захваљујући непресушној жеђи за знањем коју сам добила у мојој школи Душан Јерковић и даље корачам напред, трагам за новим идејама и могућностима и, за сада, успешно савладавам препреке.
Хвала вам на свему што сте ми пружили и што пружате свим младима који су део такве примерне институције. Уколико могу некако помоћи ученицима могу ме слободно контактирати.
Тим за развој међупредметних компетенција и предузетништва позвао је ученике да учествују у обележавању Дана школе. У складу са темом овогодишње прославе, ученици су представили своје радове који су настали као асоцијација на њихов омиљени наставни предмет. Судећи по радовима, има ту малих програмера, библиотекара, издавача, математичара и писаца. Представљамо вам неке од њихових радова.
Поводом Дана школе поруке су нам послали наши бивши ученици, а данас успешни истакнути појединци: Горан Којадиновић, Срећко Стопић, Виолета Пауновић, Наташа Крсмановић,Владимир Пауновић.
Порука Горана Којадиновића
Порука Срећка Стопића
Порука Виолете Пауновић
*** Драги Ученици, Драги Наставници,
Најискреније честитке поводом дана школе и 65 година постојања. шездесет пет година рада школе је вредан јубилеј. Када неко напуни 65 година, традиционална асоцијација је да је време за пензију. „Душан Јерковић“, напротив, доказују да и после 65.са подмлађеним колективом поседује неуморан жар и ентузијазмом.
Ја сам Виолета Пауновић, поносан ученик Душана Јерковића у периоду 1992-2000. Полазак у школу моје генерације поклопио се са почетком не тако лепих времена за земљу у којој смо одрастали, обеллежених ратовима, економском кризом и санкцијама. Ипак све те не тако лепо спољашње околности, великим делом су остајале ван школских зидова. школски зидови су били наша тврђава, наш штит од ружних вести споља, свет испуњен дечијом радошћу и радозналошћу у којем смо стицали знања и вештине које су нас припремале за будућност, у којем су посвећени учитељи и наставници били наши ауторитети, али и они који су препознавали наш таленат и интересовања за спорт, за уметност, за науку. Примером су нас учили важним вредностима у модерном друштву: одговорности, посвећености, узајамном поштовању, дајући нам наду и стимулишући нас да увек будемо бољи.
Недавно су ме на једном панелу посвећеном промоцији науке питали зашто сам се ја одлучила за позив у области науке и технологије? У том комплексном одговору како се креирају и настају одређени афинитети, велику улогу игра заправо основна школа Душан Јерковић и неки драги наставници: уцитељ Томислав Аћимовић (који више није са нама), наставници биологије, физике, математике Иван Ристановић, Милена Зизовић, Гора Ковачевић, наставница Брана Арсовић која ме је увела у чаробни свет молекула у ком сам и данас. Брано, ово је прилика да се захвалим на инспирацији и мотивацији. Енергији и посвећености, сате проведене у припремама, путујући на такмичења, ћекајући резултате и на крају анализирајући шта можемо боље.То је био темељ на који су се касније знања и вештине надограђивале у средњој школи, Технолошком факултету у Београду и техничком универзитету у Еиндховену. Данас као научник у Роyал ДСМ у Холандији, и даље видим Хемију као непресушни извор могућности одговарајући на изазов наше и будућих генерација-економски развој без осиромашења природних ресурса.
Хвала и драгој Јелени Благојевицћ која нас је научила основама енглеском језика на ком сам се даље образовала, који данас користим више од матерњег. Мојим другарима из клупе Јелени, Ђурђији, Радомиру, Милици, Владимиру, Марку, Ивану, Бокију, Горану, са којима делим најлепше успомене из тог периода живота и са којима и данас волим да се видим и чујем.
Рад у школи, у образовању је увек био мисионарски и визионарски- очување и преносење знања и вести на данасњице и креирање умова који ће мењати и стварати будућност омогућавајући опстанак људског друштва. Запослени и ученици у овој школи, која се мењала и расла заједно са окружењем и временом, могу с правом да буду поносни на деценије посвећеног рада и да са много самопоуздања праве амбициозне планове за будућност. Желим вам још много добрих ђака, много успеха у даљем раду и великих јубилеја.
Поздрав,
Виолета Пауновић
Порука Наташе Крсмановић
***Поштовани професори и учитељи,драги ученици,желим свима да честитам 65-и рођендан и пожелим пуно успеха у будућем раду школе и појединачно.
Ја сам Наташа Нешевић бивша ученица ОС Душан Јерковић и бивша репрезентативка Србије у женској одбојци.
У развоју сваке личности најважнији је период проведен у Оснивној школи јер већ у то доба свако може да препозна своју наклоњеност науци, уметности или спорту.У тим годинама спознајете своје таленте,вештину и љубав према нечему чиме бисте у животу желели да се бавите.Ја сам у основној школи а захваљујући спортским секцијама које су тада водиле професорке Ана Пинтерович и Наталија Сретеновић заволела одбојку.Прве одбојкашке кораке сам направила у школској сали за физичко васпитање.Успели смо да преданим радом професорки и ученика направимо екипу која је то време освојила прво место у градском такмичењу.На почетку средње школе сам упловила у професионалне воде и заиграла за први тим прволигаског ОК Јединство из Ужица.Убрзо је уследио позив за репрезентацију па сам са 18 год постала један од најмлађих чланова сениорске репрезентације Србије.Учествовала сам на пуно светских и европских првенстава као и на ОИ 2008 у Пекингу и 2012 у Лондону.Са репрезнтацијом сам освојила мноштво медаља,а са различитим клубовима сам више пута играла финале Лиге шампиона. Овом приликом желим свим ученицима да негују своје таленте,да буду истрајни и да у неком од следећих јубилеја заједно поздравимо будуће ђаке
Пуно вас поздравља бивши ђак Наташа Крсмановић.
Порука Владимира Пауновића
***Са великим осмехом на лицу се сећам тог другог септембарског дана од пре више од двадесет годинаи прозивке мог учитеља Томислава Аћимовића.Тада сам кроз велика дрвена врата закорачио у ОШ „Душан Јерковић“ која је умногоме одредила мој садашњи живот. Све је почело кроз часове мог учитеља који су преносили знање, будили радозналост и жељу за истраживањем, али иутискивалиистинске животне вредности. Моји наставници у вишим разредима, попут разредног старешине Милунке Ђенадић, затим Бране Крунић, Миме Кнежевић, Мирјане Максимовић и многих других,наставили су да траже наше таленте и развијају наша интересовања. Сећам се како сам са друговима одлазио на Забучје да скупљамо биљке за хербаријум, како смо на часовима музичког дискутовали шта је то кич и шунд и како смо осећали понос што наши радови настали на часовима техничког образовања красе зидове наше школе. Онда је дошао и седми разред и часови хемије код моје наставнице Бране Арсовић који су нарочито окупирали моју знатижељу. Била је то једноставна магија, попут експеримената у којима сода бикарбона помешана са бојом за колаче и преливена сирћетом ствара пенушави вулкан који излази из хемијске чаше, која ме је привуклада се окушам на такмичењима из овог предмета. Са великом радошћу сесећам додатне наставе, где сам решавајући колико процената воде садржи плави камен, како развојити угаљ од шећера,и радознало читајући називе хемикалија у собици до нашег кабинета,схватио да су хемија и технологија оно чиме желим да се бавим у животу. Та жеља, даље продубљена кроз Средњу медицинску школу и Технолошко-металуршки факултет у Београду, довела ме је на ЕТХ Цирих, где након успешно одбрањеног доктората, данас изводим нешто комплексије експерименте којима настојим да направим боље процесе за производњу течних горива и хемикалија.
Али моја школа „Душан Јерковић“ дала ми је и много више од тога. У учионици број 13 стекао сам прва пријатељства, која кована кроз бројне доживљаје са школских одмора, екскурзија, и ваншколских авантура настављају да трају до данашњих дана,а једно од њих и у форми кумства. Одласци на многа такмичења суми омогућила да видим нова места, стекнем нове пријатеље, као и даупознаммоју супругу.И колико год година да прође, пролазак поред розе зграде на Тргу Св. Саве буди пријатна и лепа сећања…
Свим ученицима, наставницима, и запосленима у ОШ „Душан Јерковић“ честитам Дан школе. Наставницимажелим да и даље предано преносе знаања и утискујуправе вредности новим генерацијама, а свим ученицима да остваре своје снове и да буду поносни што су део једне школе којајесте, и искрено верујем да ће бити, важан део нашег града и државе.
