Прелазак са разредне на предметну наставу представља посебну прекретницу. “Ниједан прелазак ученика из разреда у разред није толико тежак и непредвидив као што је прелазак из четвртог у пети разред.“

Многи родитељи сматрају да је школа искључиво брига деце и учитеља. Није тако. За успех детета у школи од пресудне важности су боља комуникација родитеља и деце, а исто тако и комуникација родитеља и учитеља.

Предметна настава, за разлику од разредне, има повећан број предмета и часова, обимније наставне садржаје, а захтева се и већа самосталност и оспособљеност за коришћење уџбеника. Осим тога, код ученика се јављају и следеће тешкоће: ученици су навикли на стил понашања једног наставника, па је потребна адаптација на већи број наставника; у току четворогодишњег школовања емотивно су се везали за учитеља, а и тај период преласка са разредне на предметну наставу поклапа се са претпубертетским периодом у развоју детета.

Из свега наведеног произилази “да постоје тешкоће које прате прелазак  ученика са разредне на предметну наставу и могу се сврстати у три групе:

1. разлике у обимности и тежини градива
2. разлике између начина рада и понашања учитеља и предметних наставника (методичка оспособљеност)
3. биолошко-физиолошко-психолошке разлике (сазревање, емоционалност, претпубертетске карактеристике…)“

Разлике у обимности и тежини градива

Градиво у петом разреду је обимније (већи број предмета), а лекције су дуже, садржајније, обилују подацима, дефиницијама, бројкама, графиконима, табелама… ’’Од ученика се захтева већи ниво логичког мишљења, памћења, репродуковања научног градива, уочавања, разумевања, да се служе са више уџбеника, да користе обимнију литературу, да повезују научено са информацијама добијеним из средстава информисања (ТВ, радио, часописи…), да износе личне ставове и мишљења и да изводе закључке’’. Због замора и превеликих обавеза често долази до посустајања, па ученици не показују увек добре резултате и напредак. Често долази до “варирања оцена код ученика“.  У разредној настави све наведено је било далеко мање  заступљено, па  због тога нагли прелаз изазива код ученика збуњеност и несналажење.

Начин рада учитеља и предметних наставника

Предметни наставници раде са већим бројем ученика (предају у више разреда и већем броју одељења), што значи да имају мање могућности за индивидуални рад са ученицима (изузетак допунска и додатна настава); наставници појединих предмета имају један или два часа недељно; најчешће користе монолошку методу и фронтални облик рада; знања проверавају путем контролних задатака, па су самим тим и оцене мање реалне (има ученика који боље исказују знање на вербалан начин него писмено…).

Биолошко-физиолошко-психолошке разлике

Потешкоћу представља и то што се “прелазак из четвртог у пети разред поклапа са претпубертетским периодом психофизичког развоја, а произилазе из особености тог периода (емоције, слика о себи и другима, физиолошке промене, интелектуалне промене…)“. Сигурно је да је у том периоду велика улога наставника и родитеља “да, пре свега, имају сензибилност за психофизиолошки развој деце и њихове потребе“. То од наставника захтева, поред прихватања деце таква каква јесу, и стално стручно усавршавање, поред карактеристика личности (стрпљење, толеранција, разумевање).