Шездесет трећи рођендан наше школе

             Основна школа ,,Душан Јерковић“ у Ужицу прославила је 24.11.2018. године свој 63. рођендан. Свечана приредба одржана је у амфитеатру Учитељског факултета, у присуству многобројних гостију – ученика, родитеља, наставника, колега из других школа, као и представника града Ужица. Ове школске године културни програм тематски је био усмерен на повратак правим вредностима, школи као месту где се, кроз другарство, међусобно уважавање и толеранцију, на занимљив и креативан начин стиче знање, као и на обележавање 150 година од рођења математичара Михаила Петровића – Аласа (1868‒1943).

            Једночасовим програмом приредбе, коју су осмислили и увежбали наставница српског језика Тања Зечевић и наставник музичке културе Никола Бошковић, уз помоћ ученика и колега, дочарали су свакодневни живот у школи.  Са жељом да нам живот у школи, свима, буде пријатан, леп и лак, присетили смо се речи филозофа Артура Шопенхауера и његове приче ,,Бодљикаво прасе“, која говори о толеранцији, као највећој вредности лепог понашања, на шта нас је подсетио и домаћин, директор школе, Ратко Трмчић, својим кратким говором. Након поздравне речи директора, чули су се рецитали песама о томе ,,Чему служи школа“ и ,,Свако има боју своју“. Скеч о дечаку који је својом довитљивошћу успео да уновчи своје незнање математике, показао нам је да живот у школи може да буде леп и лак, а да некада неки ученици имају потешкоћа у учењу. Присетили смо се правих вредности и кроз разговор качкета и шешира, толерантно спојили прошли и савремени свет.

            Награде најуспешнијим ученицима, победницима литерарног и ликовног конкурса, као и јубиларну награду директору школе, доделила је Мирјана Радовановић Пејовић, најбољи школски библиотекар Србије за 2016/17. годину, а јубиларне награде, осталим запосленим радницима и пензионерима, са њом је  доделио директор.

            Гости су могли уживати у најзначајнијим тренуцима живота математичара Михаила Петровића – Аласа, чули смо занимљиве делове његове биографије и подсетили се да је академик Петровић, поред тога што је био угледан професор математике на Универзитету у Београду био и књижевник, филозоф, музичар, рибар, светски путник и путописац. Оснивање Српске математичке школе сматра се, ипак, најзначајнијим достигнућем професора Петровића. Из ове школе изашао је велики број добрих математичара, који су својим научним достигнућима допринели развоју математике, не само у Србији већ и широм света. Српска академија наука и уметности и математичари у Србији ове године прослављају 150 година од његовог рођења. Математички факултет дао је значајан прилог овом јубилеју оснивањем Дигиталног легата Михаила Петровића у којем посетиоци могу да пронађу многобројна документа и детаље из његовог занимљивог и неконвенционалног живота. Професор Коста Вујић је следећим речима предвидео судбину младог Аласа: ,,Дабогда постао академик па морао сваку своју реч да вагаш!“

            Какав наставник треба да буде, ако жели да задобије поверење својих ученика, показали су ученици представом ,,Шешир професора Косте Вујића“. Након представе, која је била по тексту Милована Витезовића, чули смо савет професора о важним животним питањима, које је, као Вујић, верно говорио ученик Данило Лазић.  Завршне речи професора, могу бити лајтмотив целог програма, зато их наводимо у целости:

,,Драги ђаци, ови моји матуранти, моји мангупи: Јован Цвијић, Михаило Петровић – Алас, Јаков Продановић, Милорад Митровић, постаће велики људи и обележиће Србију свога времена… На њих треба да се угледате, њихов пример да следите… Зато, ставите на своје паметне главе шешир васпитања, знања, образовања и обујте чизме путовања и крените у живот! Са правим шеширом се лакше и сигурније корача! Живели!“

            Општем утиску непроцењиво је допринео хор, који је избором песама и начином интерпретације оживео време професора Косте Вујића, речима песме истакао његов значај и подсетио нас томе да се песма о вредним и заслужним људима и данас чује и радо пева. Запажену тачку имали су и предшколци, када су заиграли уз ,,Дечје коло“. Својим изгледом и игром, допринели су да видимо како толеранција, традиција и праве вредности никада не пролазе и у сваком времену, ма колико оно било савремено, налазе своје заслужено место. На крају нашег дружења хор је уз стихове песме ,,У свету постоји једно царство у њему царује другарство“, подсетио на нашу жељу са почетка програма, да сви у царству и другарству, обављамо наш не тако лак посао, што су биле и речи директора школе у говору, којим се обратио гостима.

                                                                                             М. Р. Пејовић, Т. Зечевић

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>