Да поезија има будућност показали су ученици IV4 разреда наше школе. У сусрет Светском дану поезије, ови „мали“ уметници, опробали су се у писању стихова инспирисани стваралаштвом шпанског песника Федерика Гарсија Лорке. Колико је „Луцкаста песма“ распламсала дечју машту, показују креативност, оригиналност и необичене идеје које препознајемо у радовима младих аутора. Интерпретација, без „цензуре“ у изражавању, изазвала је салве смеха код свих присутних, што је појединце охрабрило и подстакло на размишљање да се озбиљно баве песништвом. Радује чињеница да постоји много младих људи који заиста воле поезију, радо је читају и пишу. Долазе генерације које су надахнуте за писање и ко зна, можда се баш у овим тананим душама великог срца крију будући велики песници уз чију ће поезију одрастати неке следеће генерације. Стихови ових младих аутора брзо ће вам се урезати у памћење!
Луцкаста песма
Миша из Шабца оде до Ниша
да људе шиша.
Код нас има ко да шиша
ко те шиша, рекли му из Ниша.
Миша оде из Ниша и врати
се у Шабац да шиша.
Софија Супуровић
Луцкаста песма
Једнога дана у дућан господина Јездимира
ушетала је свиња Хортензија.
Купила је најлепше хаљине од свиле,
које су специјално за њу шивене биле,
перје и перле и најфиније шешире,
јер је желела бити попут диве.
Идућег дана обукла је хаљине нове,
јер је хтела свима да покаже како јој лепо стоје.
Све животиње су је у чуду гледале
и на сав глас су се смејале.
Дигла се бука и галама
да једна свиња жели да буде дама.
Неда Ћоровић
Луцкаста песма
Чујте децо ову смешну причу,
где говеда лају, а кучићи ричу.
Где сова у бари живи,
а жаба јој се са дрвета диви.
Где јагода на грани расте,
а на ливади живе мале ласте.
Где су пас и мачка најбољи другари,
где се крава у штали сладоледом хвали.
Ал’ признајте децо да је ово варка,
да је ипак лепше кад је само бајка!
Теодора Цвијовић
Луцкаста песма
Моја баба се зове Рада,
смешна је к`о Кеба Краба!
Смешна је к`о Сунђер Боб,
али није тако храбра!
Урош Трнавац
На луцкастој фарми
Шерпа у јајету кува се.
Поље на деци игра се.
Столица на баки седи
и почиње да прети.
Ујутру, кад је пао мрак,
један петао занемео,
пробудио је бубе све,
пилиће и кокошке.
Касније тај петао се прошетао,
супу са словима појео и одмах проговорио!
Дуња Пушичић
Луцкаста песма
Сањао сам како лопта сама лети,
ал` никако према мети.
Нема Месија ни Роналда,
Па тренер пита: „И шта сада?“
Патике моје добише крила
и лете тамо где је лопта била.
Јуримо се по целом терену,
никако да падне на траву зелену.
Ухватих је у задњем моменту, и
веровали или не, погодих у мету!
Александар Вељашевић
Луцкаста песма
Мој тинејџер бата
висок је до врата.
Рука му је снажна,
он је фаца важна.
Не иде у школу,
кришом пије кока-колу.
На компу је цео дан,
никад не ради домаћи сам.
Мој тинејџер бата
за игрице је тата-мата.
Ја га волим више,
него сунце после кише.
Дарко Оташевић
Луцкаста песма
На радију чудна вест,
отвара се зоо-фест.
Прва се пријавила
једна витка камила.
Да заузме свој ред,
жури мрки медвед.
Запевао би и он,
ево иде један слон.
Затресла се цела шума,
дотрчала је и пума.
За забаву има дар,
наступиће и тигар.
Овај фест се не рачуна
без веселог мајмуна.
Прилика је ово права
да чујемо песму лава.
Дивља свиња већ се хвали
да ће ршум да направи.
Жирафа ће са висине
да посматра све са бине.
У жирију стручни кадар,
предводи га један дабар.
Папагај ће на радију
преносити играрију.
Тијана Петковић
Луцкаста песма
Цртеж боји дете,
вуна бабу плете.
Лонац кува ручак,
тишина је бучна.
Село има зграде,
а радници не раде.
Једна девојчица
кува ручак од сламчица.
Мама соли торту
да буде још слађа.
А једно дете на врх брда
често се свађа. Анђелка Пушичић
Луцкаста песма
Мој брат много воли да скаче,
а кад му бранимо онда плаче.
Воли да се игра игре сваке,
и стално имитира неке јунаке.
Уме да глуми цртане ликове
и са њима прави шаљиве трикове.
Спреман је и замак да зида
и звезде са неба да скида.
Шашав је блесав сасвим,
то је мој брат Максим!
Јанко Дучић
Луцкаста песма
Мама, желим да постанем пас!
Немој, душо, промениће ти се твој нежни глас!
Желим да будем мачка!
Нећеш знати где је зарез, а где тачка!
Хоћу да будем мрав!
Тако малог, газили би те сваки дан и био би плав!
Никола Старчевић
Мама,
Хтео бих да будем злато!
Сине,
Па упао би у блато!
Мама,
Хтео бих да будем твоја ноћна лампа!
Сине,
Ниси ти рампа!
Мама,
Хтео бих да будем твоје благо!
Можеш,
Седи ми у крило и ето благо си био!
Дуња Продановић
Луцкаста песма
Мама,
желео бих да постанем ауто!
Сине,
бојим се, опасно би било!
Мама,
желео бих да постанем авион!
Сине,
бојим се, опасно би било!
Мама,
желео бих да постанем брод!
Сине, доста, само буди оно што јеси!
Вељко Лазић
Луцкаста песма
Тата, желим да будем небо!
Бојим се хладно би ти било.
Тата, желим да будем звезда!
Бојим се, брзо би пао.
Тата, желим да будем ласта!
Бојим се, одлетео би на југ.
Тата, желим да будем морепловац!
Бојим се, отпловио би.
Тата, желим да будем добар ђак!
Хајдемо онда на посао!
Војин Савић
Луцкаста песма
Од свих мама које постоје,
нема боље од моје.
Волим кад ме љуби и милује
и љубав ми исказује.
Она је супер жена
и боље од ње нема.
На посао одлази дотерана
као права дама.
И од свих људи да кажем вама
најдража је мени моја мама.
Марија Марјановић
Луцкаста песма
Марко, ја сам чаробни пекар!
Стварно?
Да, умесио сам велики хлеб.
Велики као Сунце.
Погледај!
Хлеб који је нарастао до звезда.
Види, стварно!
Лазар Станковић
Луцкаста песма
Секо, хтела бих да постанем Сунце!
Плашим се тако би ти било вруће.
Секо, хтела бих да постанем река!
Плашим се тако би ти било хладно.
Секо, хтела бих да постанем лептир!
Плашим се тако би одлетела далеко од мене.
Секо, хтела бих да постанем твој кристал на наруквици!
Можеш, увек бих те носила са собом!
Јелена Терзић
Луцкаста песма
Желим бити ватра!
Плашим се, вруће ће ти бити.
Желим бити земља!
Плашим се, досадно ће ти бити.
Желим бити твоје дете!
Може, жеља ти је испуњена.
Давид Стјепановић
Луцкаста песма
Мама, хтела бих да постанем Снешко!
Ћерко, бојим се истопила би се.
Мама, хтела бих да постанем сладолед!
Ћерко, бојим се истопила би се.
Мама, хтела бих да постанем привезак!
Можеш, ухвати ме за руку и не пуштај ме!
Сара Дробњаковић
Луцкаста песма
Сањала сам диван сан,
да ми медо кречи стан.
Док је зеко разигран
плавом бојом замазан.
У кухињи је лија шеф,
чоколадом умазала реп.
Док палачинке она спрема,
крај ногу јој сова дрема.
У дворишту права журка,
лав, тигар, слон и прасе
играју се жмурке,
зна се.
Таман кад је вредна лија
слатке палачинке направила,
мајка ме је драга, мила
за школу пробудила.
Теодора Грбић