Савиндан је празник Српске православне цркве, који се прославља 27. јануара. Као школска слава, празник је уведен нешто касније…
На овај дан, 27. јануара 1236. године, односно 14. јануара по старом каленадру, Растко Немањић– Свети Сава је преминуо, у граду Трнову у Бугарској.
Стварањем нове српске државе, долази и до јачања култа Светог Саве, а већ почетком 19. века, спевана је и позната Химна Светом Сави.
Одлуком Совјета Књажества Србског 2. јануара 1840. године, а на предлог Атанасија Николића, ректора Лицеја из Крагујевца, овај празник проглашава се славом школа у Србији.
Сточари из разних крајева Србије некада су нарочито ревносно празновали Савиндан, јер се Свети Сава сматрао вучјим пастиром.
Из тог разлога, многи српски народни обичаји за Савиндан везани су за стоку и за страх од вукова. Пред празник, стока се није смела терати у шуму, због страха од вукова.
Такође, тих дана, ништа се није радило са сечивом, а бритве нису отваране, како би и вуковима чељусти остале затворене. Такође, тај дан се ништа није смело фарбати у црвено, како би стока остала жива.
Постоји много српских народних веровања везаних за Савиндан, међу којима и то да ако на Светог Саву грми, десиће се важни догађаји у земљи.
Многе врсте занатлија из Србије су га сматрале својим патроном и узимале његов дан за еснафску славу.
