Похвала је нешто што сви волимо да чујемо. Драго нам је када нам неко каже да смо урадили нешто добро, онако како треба. Нико од нас није имун на похвале и свакоме прија осећај унутрашњег задовољства када неко други препозна наш труд или успех. Међутим, поставља се питање да ли похвала некад ненамерно може да учини више штете него користи? Карол Двек, психолог са Универзитета Стенфорд, спровела је истраживање управо о томе како похвала утиче на децу, са доста занимљивим резултатима:1
Многи наставници су се надали да ће њихови ученици имати максимално поверење у своје способности, да ће уживати у учењу, и да ће побољшати своју способност да напредују у школи, тако што ће хвалити њихову интелигенцију. Проучавали смо утицаје овакве похвале на децу старости од четири године, па све до адолесцетског доба, код ученика у градским и руралним срединама, као и код ученика различитих националности и стално смо долазили до истих резултата: Похвала на рачун интелигенције ученика накратко позитивно утиче на њихов понос, да би затим уследио дуг низ негативних последица.2
Резултат хваљења интелигенције ученика може да изазове негативне последице? Стварно? Иако на први поглед ово може да вам се учини контрадикторно, када смо истражили однос између похвале, особина које се хвале и самопоштовања, открили смо да похвала постаје повезана са тим како ученици доживљавају не само своју интелигенцију, већ и сам појам интелигенције. Ако се деца хвале зато што су “паметна”, она интелигенцију виде као нешто што не може да се промени. Уместо да се определе за изазове, малишани онда “иду на сигурно” и преузимају лакше задатке које осећају да могу да заврше и не излазе из своје безбедне зоне. Такође, почињу да везују своју сопствену вредност са оним што тренутно приказују и раде, што може да изазове анксиозност. Деца, наиме, би требало да развију способност прилагођавања тако што ће покушати нешто да ураде, да доживе неуспех и покушају поново. Ово неће учинити уколико су уверени да је “интелигенција” нешто што је фиксно и нешто за шта су предодређени.
На који начин, онда, можемо да похвалимо децу и охрабримо их, у циљу јачања њиховог самопоштовања и самопоуздања? Како изгледа “добра” похвала?
• Не претерујте са похвалама. Ако је дете мотивисано и заокупљено са неком активношћу, претерано хваљење може да доведе до тога да њихов главни покретач постане награда (ваша похвала) него сама активност. На тај начин све што раде малишани раде због вас, уместо због себе.
• Похвалите њихов труд или стратегију коју користе, процес пре него крајњи резултат. Истраживање је показало да деца која су хваљена због свог залагања, истрајности, стратегије или напредовања пре него због интелигенције или постигнућа, показују више самопоуздања у покушају да поново реше неки задатак или проблем, што им није први пут пошло за руком. Такође, таква деца више уживају у самом задатку и више су мотивисана да наставе, него да одустану.3 Малишани треба да знају да резултат долази као последица њиховог става према учењу.
• Подстакните децу на изазове. Задаци треба да су решиви али је важно да деца олако не повежу интелигенцију са оним што раде. Ниво изазова треба да буде у равни са способностима детета и оним што су већ научила. Међутим, треба да их охрабримо да учине следећи корак у свом размишљању.
• Подстакните децу да вам објасне шта је то што раде. Нека поразговарају са вама о свом раду или идејама, објасне вам како су решили загонетку или их замолите да вас нешто науче. Малишани ће тако постати свесни својих способности и самопоуздања, и вероваће да могу да примене оно што су научили. То, опет, доводи до јачег и трајнијег поверења у себе.
• Будите конкретни. Нека ваше дете зна зашто га хвалите пре него да уопштено користите реч “браво”. Без обзира на то да ли сте их похвалили зато што су успели да правилно прочитају компликоване речи или зато што су пажљиво слушала инструкције, деца ће тачно знати зашто су заслужила вашу похвалу. Малишани желе да знају шта је то што су урадили како треба. Такође, оставићете утисак као да сте заиста обратили пажњу на то што раде и тако ћете им деловати много искреније.
• Графикони са наградама могу да буду корисни у развијању обрасца понашања малишана, уместо да их сваки пут само похвалите. На тај начин дете може да види да може да се нада награди, ако понови нешто што је урадило како треба.
1 (Cimpian, Arce, Markman, & Dweck, 2007; Kamins & Dweck, 1999; Mueller & Dweck, 1998)
3 http://www.education.com/magazine/article/praise-children-expert/
Аутор: Sophie Morgan Williams
Преузето са сајта фондације Новака Ђоковића