Пред Први светски рат на месту данашње ОШ ,,Душан Јерковић’’ налазила се веома стара школа, звана Основна школа на Липи, која је у то време била склона паду. Тадашњи председник Ужичке општине, Бориша Јовановић, почео је 1913.године да ради на подизању нове школске зграде. Школа је сазидана и стављена под кров 1919.године. У то време у Србији су постојале свега четири Учитељске школе: у Београду, Крагујевцу, Алексинцу и Јагодини. Због велике потребе за учитељским кадром, при Ужичкој гимназији отворено је Педагошко одељење које је радило од 1920-1924. године, када се оснива Учитељска школа и смешта у просторије Основне школе на Липи. Овако је школа радила до почетка Другог светског рата.

По доласку, Немци су узели школу за своје потребе, углавном за смештај оних људи које су спроводили на рад.
1946.године у ову зграду је поново смештена Учитељска школа, која је ту била све до1955.године, када је одлуком Народног одбора градске општине премештена у зграду Шумарске школе, где се и дан-данас налази. Тако се отвара једна од три осмогодишње школе у Ужицу, која добија име народног хероја Душана Јерковића који је погинуо на Кадињачи 29.новембра 1941. године.

Петог августа 1955.године Савет за просвету у Титовом Ужицу поставља и наставнички кадар у ову школу. Те године је у школу уписано 690 ученика у 19 одељења и једно одељење забавишта.
Школа је почела са радом шестог септембра 1955.године, а за првог директора школе именован је Ђорђе Керковић.
На крају ове школске године у школи је било 175 одличних, 149 врло добрих, 175 добрих,133 слабих и 45 недовољних ученика. Укупно 635 ученика је завршило ову школску годину.

1957/1958. године: Отварају се два одељења за умно заосталу децу, која раде са успехом.

1961/1962. године: Довршава се нови део зграде, а 7 одељења из ОШ ,,Андрија Ђуровић’’ прелази у ову школу. Договорено је да учионица број 8 буде преуређена за кабинетску наставу, а првенствено за приказивање филмова.

1962/1963. године: Први пут излази школски лист ,,Кадињача’’ који се штампа у 1500 примерака. Издат је за Нову годину, 8.март и крај школске године.

1965/1966. године: Овај период је значајан по развоју и унапређењу секција: математичке, хемијске, физичке и секције за стране језике.

1983/1984. године: Школа је надограђена, чиме је добијено 5 кабинета за наставу.

2000/01. године: Уз помоћ донације Норвешке владе, део тавана преуређен је у атеље визуелних уметности.

2008/09. године: Део таванског простора преуређен је у кабинет техничког образовања.

2009/10. године: Школа је прикључена на градски топловод.
2010/11. године: У школи је урађена комплетна реконструкција и модернизација расвете

Душан Јерковић Уча (Огар, код Пећинаца, 2. фебруар 1914 — Кадињача, код Ужица, 29. новембар 1941), учитељ, командант Ужичког партизанског одреда и народни херој Југославије.

Рођен је у 2. фебруара 1914. године у Огару. Потиче из учтељске породице која је у току Првог светског рата била у избеглиштву у Свилошу, а затим се вратила у Огар. После завршене основне школе, 1936. године завршио је учитељску школу, а затим отишао на службу. Прво учитељско место добио је у ужичком крају надомак Кадињаче. Због отвореног иступања против режима, власти су га са супругом преместиле у село Факовићи (Босна), где је службовао до Другог светског рата.

Почетком Другог светског рата, Душан Јерковић, тада већ члан КПЈ, прешавши у рачански крај, одређен је за командира Рачанске чете Ужичког партизанског одреда. После успешних борбених акција чете, у којима се као командир истакао личном храброшћу, постављен је септембра 1941. за команданта Ужичког НОП одреда. Са овим одредом одмах је кренуо у нове акције, у ослобађање Бајине Баште, рудника антимона у Лиси, Ивањице, Горобиља, Чајетине, Пожеге, Косијерића. Кад је ослобођено Ужице, створена је слободна територија са око сто хиљада становника, названа Ужичка република. Ужице је постало седиште војног и политичког руководства НОП-а и центар из којег руководило борбама у целој земљи.

У офанзиви окупатора на ову територију, која је почела 25. новембра 1941. дошло је до повлачења партизанских снага. Одбраном Ужица, штитећи одступницу, командовао је Душан Јерковић. У неравноправној борби на Кадињачи код Ужица, 29. новембра 1941. Раднички батаљон је извршио свој последњи задатак, али уз огромне људске губитке: погинуло је око 200 бораца, међу којима и Јерковић.

За подвиг на Кадињачи Раднички батаљон је одликован Орденом заслуга за народ са златним венцем иОрденом народног хероја, а Душан Јерковић је 25. септембра 1944. године проглашен за народног хероја. Многе школе у Србији носе његово име, као и насеље „Браће Јерковић“, у Београду, које је добило име по њему и његовом брату Небојши.

У подножју гробља Доварје налази се архитектонско-скулптурална композиција на месту где су децембра 1941. године Немци спалили посмртне остатке партизанских команданата, страдалих на Кадињачи — Душана Јерковића, команданта Ужичког партизанског одреда и Вуколе Дабића, командната Радничког батаљона.

Ова архитектонско-скулптурална композиција откривена је на годишњицу ослобођења Ужица, 24. септембра 1968. године, а њени аутори су архитекта Угљеша Богуновић и вајарака Милица Рибникар-Богуновић.

На бакарној плочи се налази запис песника Славка Вукосављевића:

„ Децембра 1941. на овом месту немачки окупатори су спалили тела погинулих револуционара Вуколе Дабића, радника, команданта партизанског Ужица и Душана Јерковића, учитеља, команданта Ужичког партизанског одреда. Али ломачком се не уништи пламен.“

Биста Душана Јерковића пред школом  постављена је 29. новембра 1959. године, а рад је вајара Милана Верговића.