ДЕЧЈА НЕДЕЉА 2016.ГОДИНЕ

Традиција обележавања Дечје недеље у свету и у Србији мери се деценијама.
Дечја недеља је први пут обележена 1934. године на предлог организације Пријатељи деце Србије, а 1987. године  дефинисана је  Законом о друштвеној бризи о деци. Манифестација Дечја недеља се сваке године у месецу октобру, са циљем скретања пажње јавности на децу и младе, на дете као носиоца права, на потребе деце у породици, друштву и локалној заједници, на њихово право да одрастају у што бољим условима, на једнаке шансе за развој и остварење потенцијала.Овогодишња Дечија недеља ће бити од 3. до 9. октобра. Мото Програмских активности ће бити:

НЕЋУ ДА БРИГАМ, ХОЋУ ДА СЕ ИГРАМ!
 
Циљеви Дечије недеље су:

  • скретање пажње најшире јавности на права и потребе деце;
  •  указивање на одговорност коју породица, школа, држава и њене институције имају у заштити деце, и остваривању њихових права;
  • презентација до сада постигнутих резултата:
  • указивање на примере добре праксе и проблеме у остваривању права деце;
  • подстицање интерсекторске сарадње у стварању услова за поштовање права, и оптимални развој сваког детета;
  • промоција активног учешћа деце у доношењу одлука које се њих тичу;
  • покретање иницијативе и нових акција које доприносе побољшању положаја деце у Републици Србији, и остваривању њихових права.

 

ТЕЛЕФОНСКА ЛИНИЈА ЗА ПРИЈАВУ НАСИЉА У ШКОЛАМА

СОС : 0800 200 201 
Линија ради континуирано током целе школске године од 9.00-14.00.  

У децембру месецу 2011.године отворена је СОС линија за пријаву насиља у школама. Стратешки циљ отварања овакве линије био је да се насиље заустави и спречи, а да се за децу односно ученике створи безбедно окружење и пруже безбедни услови за учење. Телефон је пре свега намењен деци, родитељима, свим запосленима у образовним установама, као и онима којима је потребна додатна помоћ у решавању проблема насиља, и онима који се на различите начине баве питањем превенције насиља. За рад на СОС линији за пријаву насиља у школама обучено је 60 саветника у сарадњи са УНИЦЕФ-ом и Националном дечијом линијом НАДЕЛ.
    Untitled    Улога телефона је трострука:
• Емпатијска- саветници активно слушају, показују разумевање,  уважавају саговорнике који пријављују проблем .
• Инструктивна односно информативно-едукативна- саветници  након добијања што прецизнијих података од саговорника, дају  информације о томе на који начине се може решити пријављени  проблем, које кораке треба предузети и којим редоследом. Сарадник који  се јавља на телефон обавезан је да одмах обавести и активира Републичку инспекцију када су у питању случајеви са III нивоа насиља и која даље предузима активности у оквиру своје надлежности.

• Истраживачка- саветници у складу са протоколом бележе потребне информације, затим га електронским путем шаљу Јединици за превенцију насиља која све протоколе прати и чува, како би они били основа за различите врсте истраживања и осветљавања стања насиља у нашим школама из специфичне перспективе.

ПИШЕМ ПРВА СЛОВА

Прваци су сели у школске клупе и већ вредно уче читање и писање, основне вештине потребне за образовање. Некима то иде глатко и без проблема, а неки се муче, вежбају, греше. Учење читања и писања почело је много пре поласка у школу. Припреме су трајале годинама и о њима ће, између осталог, зависити савладавање тих вештина које различита деца усвајају на различите начине.

676205_36513730-620x300xC

Предчиталачке вештине

Пре него што дете пође у први разред и почне успешно да овладава учењем читања и писања, потребно је усвојити неке предчиталачке вештине.

Док читају сликовнице, деца науче да разликују текст од слика. Такође уоче да текст пратимо слева надесно, одозго према доле. Почињу да развијају све  нивое фонолошке свести.

Први степен фонолошке свести је освешћивање граница међу речима. Други степен односи се на освешћивање слогова у речима (4 – 5 год.), а трећи на освешћивање оних најмањих јединица, фонема односно гласова. У почетку издвајају први глас у речима (5,5 год), а на крају колико гласова има у речи у целини (6 год). Процес читања креће од целине према деловима. Другим речима, деца најпре погледом одвоје текст од осталог што је на страници. Касније почну да уочавају речи у целокупном тексту и на крају  уочавају слова у речима и схватају везе између гласова и слова (6,5 год).

Развој вештине писањаДеца такође следе и предвидив пут у учењу писања. Већина деце која је окружена писаном речи сама природно почне да пише. Темпо развоја писмености разликује се од детета до детета, али фазе у развоју писмености имају предвидљив редослед.Прва фаза је шарање, која визуелно изгледа као писање. Друга фаза назива се „лични рукопис“, у којој је шарање све чистије и почиње све више да личи на стандардно писање. Трећа су фаза облици слични словима. У четвртој фази јављају се прва слова и почетне везе између речи и симбола. Пета фаза сопственог рукописа заправо је фаза у којој деца показују да су успоставила неке везе између гласова и слова. Шеста је фаза уједно и задња фаза – или стандардни правопис.

Писање и читање првих речи

Доласком у први разред деца почињу да уче да читају и пишу. Некој деци читање и писање долази сасвим лако и сасвим природно, а некој пак мало теже, али и она успевају уз мало више труда и индивидуалног рада да овладају тим вештинама. Но нека деца имају наизглед необичне потешкоће које никако не могу да савладају иако се заиста труде.

Што се заправо догађа и како помоћи детету да овлада тим, за живот важним, вештинама?

Кад је дете овладало говорним језиком, почиње да усваја писани језик. Коначни циљ је течно читање с разумевањем и правилно, смислено писање. Читање и писање сложени су процеси током којих се у нашем организму уједињује деловање различитих система. Када смо одлучили што тачно желимо да напишемо, ментално претварамо мисао у вербални облик односно реченицу. У ту сврху потребан је добро развијен говорни језик, пре свега познавање довољног броја речи и граматика. Реченица се састоји од речи, па је и записујемо реч по реч. Како бисмо обликовали реч, потребна нам је радња анализе гласовног садржаја, тј. зрелост фонематског слуха (јасно уочавање свакога гласа и разликовање гласова од других сличних гласова). Затим нам је потребна и фонемска перцепција, која помаже у уочавању редоследа гласова у речи. Сада када смо поделили реч на гласове, морамо сваки глас правилним редоследом претворити у слово (визуелни графички симбол). У ту су сврху, осим познавања слова, потребни су и визуелно – просторна перцепција, визуелно памћење, пажња и способност графичке симболизације. На крају, у додиру оловке с папиром потребан је прецизан покрет руком. Да би писање било читко, потребна је извесна моторичка зрелост прстију доминантне руке и координација „око – рука”.

Морамо бити свесни што заправо тражимо од малог детета које пише своје прве речи и које се све менталне функције морају ангажовати да би то успело. Постаје нам јасно да се цео процес ремети када се поједине карике тог процеса не одвијају како треба.

Потешкоће с читањем и писањем

Када говоримо о потешкоћама са читањем и писањем, врло је важно разликовати специфичне потешкоће (дислексија – читања и дисграфија – писања) од неспецифичних потешкоћа (где су потешкоће с читањем и писањем секундарне природе: когнитивно заостајање, оштећење вида или слуха, недовољан говорно-језички развој, …) и уобичајене тешкоће које се јављају приликом овладавања читања и писања. Врсте грешака које чини ученик са специфичним потешкоћама с читањем и писањем сличне су грешкама које чини сваки ученик млађих разреда. Основна је разлика у бројности и стабилности грешака. Тако на почетку овладавања читања и писања многа деца пишу неколико речи без размака, заборављају интерпункцијске знаке (тачке, зарези, …), или ће и у читању и у писању изостављати, додавати или замењивати одређена слова (слична изгледом или начином изговора). Ипак, те грешке код детета нормалног развоја су малобројне и нису дуготрајне, односно смањују се и губе поучавањем. За разлику од тога, код деце са специфичним потешкоћама грешке су многобројне и стабилне и се не смањују без стручне логопедске терапије.

Дислексија

Објаснити шта је дислексија велики је изазов, зато што постоји много начина на које би се она могла дефинисати. Ни сами стручњаци у потпуности се не слажу око њене дефиниције. Но постоји нешто око чега ће се сви сложити, а то је да дете с дислексијом има много већих потешкоћа у овладавању читања тј. спајању гласова у речи и растављању речи на гласове него што бисмо очекивали. Иако дислексију пре свега повезујемо с потешкоћама у читању, она је заправо много шире и комплексније стање које делује и на остала подручја дететовог живота. Тешкоће у читању односе се на брзину и прецизност читања, као и степен разумевања прочитаног. Деца с дислексијом дуго словкају, замјењују графички слична слова (з – с), често мењају редослед слова и/или слогова унутар речи (долази – одлази). Замениће и целу реч другом речи сличне основе (скратити – сакрити). Такође ће неким речима додати непостојеће слово и/или слог (отварала – отваравала). Све те грешке придоносе и лошијем разумевању прочитаног. Те ће се грешке такође приметити и у писању, где ће деца показивати тешкоће у самом обликовању слова и већ споменутим додавањима и/или изостављањима делова речи. Такође, дислексија може да значи и потешкоће у краткотрајном памћењу, просторној оријентацији, оријентацији у времену, праћењу упутства , присећању речи и организацији информација.

Дисграфија

Дисграфија су заправо стабилне и озбиљне потешкоће у овладавању вештине писања. Грешке које се јављају код деце с дисграфијом нису повезане с непознавањем правописних правила и присутне су без обзира на довољан степен интелектуалног и говорно – језичког развоја, уредног стања чула слуха и вида и редовног школовања. Неке од грешака могу бити на нивоу слова и слога (изостављање, премештање и додавање), затим на нивоу речи (растављено писање једне речи или састављено писање више речи) и на нивоу реченице (изостављање тачака, зареза и сл.).

Коме и када се обратити за помоћ

Велики број споменутих потешкоћа могуће је препознати већ у вртићу и детету на време пружити потребну помоћ. Ако сумњате да би се код вашег детета могле јавити или већ постоје тешкоће с читањем и писањем, најбоље је питати стручњака. Стручна помоћ у облику логопедских вежби помоћи ће вашем детету да буде сретан и задовољан школарац.

 Неки од предуслова за неометан развој предвештина читања и писања код детета:

– уредан говорно – језички развој

– уредан изговор свих гласова до дететове шесте године

– уредна пажња и концентрација

– моторичка спретност

– дете би требало да буде у могућности – да разуме садржај приче (или разговора) и  да је самостално преприча

– да користи реченице уредне граматичке структуре

– да лако памти песмице и у њима уочава риму, а касније да је и самостално ствара

– да покаже занимање за цртање и писање

Неки од симптома у предшколском узрасту који би могли указивати на потешкоће у учењу читања и писања:

– касна појава прве речи и успорен говорно-језички развој

– сиромашан речник

– неправилан изговор гласова и након шесте године

– потешкоће у задржавању пажње на једној активности

– неспретност у крупној и финој моторици

– несигурност у просторним и временским односима

– тешкоће у памћењу песмица и бројалица

– аграматизми у говору (неправилна употреба падежних наставака, …)

– незаинтересованост за цртање и писање

– недостатак занимања за сликовнице и читање

Неколико примера говорно-језичких игара које подстичу предчиталачке вештине:

– бројалице и песмице

– описивање слика, препричавање доживљаја или прича

– слушно разликовање дугих речи од кратких речи (крокодил – пас; диносаурус – лав)

– препознавање и слагање речи које се римују (нос – кос, чист – лист, птица – скица …)

– растављање речи на слогове уз пљескање рукама (ку-ћа, пти-ца, ја-го-да, …)

– препознавање почетнога гласа у речима (с-сок, к-киша, о-орах …)

– раздвајање речи на гласове (сир -> с-и-р; лане -> л-а-н-е; коза -> к-о-з-а …)

– спајање гласова у речи (м-и-ш -> миш; ш-у-м-а -> шума; к-о-с-т -> кост …)

Неколико савета за подстицање графомоторичких вештина важних за писање:

– опонашање покрета писања на великим површинама (у ваздуху, на столу, …)

– обратите пажњу на дететов хват (начин држања) оловке већ у фази шарања

– сецкање маказама и лепљење

– игре пластелином или тестом за колаче

– слагање пузли

– разни лавиринти, спајање тачкица и довршавање цртежа

ВИКЕНД У РЦУ

Учитељи и наставници из ОШ Душан Јерковић, похађали су 17 и 18.9.2016.год семинар Праћење, вредновање и подстицањe напредовања ученика, каталошки број 435, К2, П2. Установа која  је подржала семинар је РЦУ, а ауторке и реализаторке семинара су: Дивна Марковић, педагог, ОШ ,,Душан Јерковић“, Ужице; Божана Јеверичић, професор разредне наставе, ОШ ,,Душан Јерковић“, Ужице и  Надежда Поповић, професор разредне наставе, ОШ ,,Душан Јерковић“, Ужице.

ЗИД ПИСМЕНОСТИ У ХОЛУ ШКОЛЕ

Поводом Међународног дана писмености, 8. септембра, на самом почетку нове школске 2016/17. године, школски библиотекари организовали су са старим члановима Библиотечке секције од VI до VIII разреда интересантну акцију. Наиме, поставили су Зид писмености на који су чланови секције и наставници школе налепили цитате из својих омиљених књига. Нашле су се на зиду реченице Иве Андрића, али и Андрије Терзића, Шекспира и Томаса Мана. Можемо прочитати и Џона Грина, Мурикамија, Десанку Максимовић, а Бранко Ћопић и Марк Твен су се такође ту нашли.

Прочитајте наше поруке на зиду.IMG_6259IMG_6258IMG_6257IMG_6241IMG_6240IMG_6239IMG_6238IMG_6237IMG_6227IMG_6216IMG_6214IMG_6213IMG_6209

IMG_6204IMG_6203IMG_6199

 

 

 

Прочитајте свакога дана барем неколико страница неке књиге, читајте ради уживања.

 

Школски библиотекари

СПИСАК ДЕЦЕ УПИСАНЕ У ПРОДУЖЕНИ БОРАВАК

images PROD

ОДЕЉЕЊЕ 1-1, УЧИТЕЉИЦА ОЛИВЕРА СИМИЋ

  1. Стефан Смоловић
  2. Лазар Громовић
  3. Анђела Васовић
  4. Дуња Стевановић
  5. Валентина Дивљаковић
  6. Василија Ђуровић
  7. Анђела Јовановић
  8. Матија Миловановић
  9. Ема Којадиновић
  10. Лена Којадиновић
  11. Немања Никитовић
  12. Дарија Ивановић

ОДЕЉЕЊЕ 1-2, УЧИТЕЉИЦА ДАНИЦА МИХАИЛОВИЋ

  1. Алекса Благојевић
  2. Милена Радуловић
  3. Ана Бујић
  4. Лазар Синђић
  5. Софија Костић
  6. Тара Ристовић
  7. Дубравка Божић
  8. Јована Кнежевић
  9. Данило Илић

 

 

ОДЕЉЕЊЕ 1-3, УЧИТЕЉИЦА БРАНКА ЉУБИЧИЋ

 

  1. Балша Поповић
  2. Милица Пенезић
  3. Никола Вучићевић
  4. Душан Вуловић
  5. Нина Димитријевић
  6. Алекса Селаковић
  7. Алекса Томић
  8. Михаило Луковић
  9. Бојана Јокић

 

ОДЕЉЕЊЕ 1-4, УЧИТЕЉИЦА СВЕТЛАНА ЂУРИЋ

 

  1. Тијана Миличевић
  2. Јана Пантић
  3. Огњен Петровић
  4. Марко Рогић
  5. Нева Цицварић
  6. Николина Шпица
  7. Немања Спасојевић
  8. Урош Спасојевић
  9. Сандра Стојановић
  10. Ленка Стевановић

 

ОДЕЉЕЊЕ 1-5, УЧИТЕЉИЦА ДРАГИЦА ЂУРОВИЋ

 

  1. Михаило Богданов
  2. Анђелина Божовић
  3. Катарина Васиљевић
  4. Огњен Станковић
  5. Анђелија Ђоковић
  6. Ана Петровић
  7. Наталија Ћосовић
  8. Данка Николић
  9. Васил Прелић
  10. Нађа Младеновић
  11. Никола Млађеновић
  12. Марија Леонтијевић
  13. Лука Кулашевић
  14. Сара Маријановић

 

НАПОМЕНА 1:  Учитељица у продуженом боравку за одељења:  I2, I 3 и I4   је Гвозденија Васиљевић, учионица број 13.

Учитељица у продуженом боравку за одељења: I1 и I5 је Инес Дрндаревић, учионица за припремни предшколски програм, улаз број 1.

Почетак рада продуженог боравка је четвртак, 15.9.2016. од 8.00 часова.

 

НАПОМЕНА 2:  Захтеви уз које није предата потребна документација нису могли бити разматрани.

Уколико родитељи доставе потребну документацију њихови захтеви ће бити разматрани до попуне упражњених места.

ПРЕЛАЗ ИЗ РАЗРЕДНЕ НА ПРЕДМЕТНУ НАСТАВУ

 

Резултат слика за АДАПТАЦИЈА НА ПРЕДМЕТНУ НАСТАВУ

 

Прелазак са разредне на предметну наставу представља посебну прекретницу. “Ниједан прелазак ученика из разреда у разред није толико тежак и непредвидив као што је прелазак из четвртог у пети разред.“

Многи родитељи сматрају да је школа искључиво брига деце и учитеља. Није тако. За успех детета у школи од пресудне важности су боља комуникација родитеља и деце, а исто тако и комуникација родитеља и учитеља.

Предметна настава, за разлику од разредне, има повећан број предмета и часова, обимније наставне садржаје, а захтева се и већа самосталност и оспособљеност за коришћење уџбеника. Осим тога, код ученика се јављају и следеће тешкоће: ученици су навикли на стил понашања једног наставника, па је потребна адаптација на већи број наставника; у току четворогодишњег школовања емотивно су се везали за учитеља, а и тај период преласка са разредне на предметну наставу поклапа се са претпубертетским периодом у развоју детета.

Резултат слика за АДАПТАЦИЈА НА ПРЕДМЕТНУ НАСТАВУ

 

Из свега наведеног произилази “да постоје тешкоће које прате прелазак  ученика са разредне на предметну наставу и могу се сврстати у три групе:

  1. разлике у обимности и тежини градива
  2. разлике између начина рада и понашања учитеља и предметних наставника (методичка оспособљеност)
  3. биолошко-физиолошко-психолошке разлике (сазревање, емоционалност, претпубертетске карактеристике…)“

Разлике у обимности и тежини градива

Градиво у петом разреду је обимније (већи број предмета), а лекције су дуже, садржајније, обилују подацима, дефиницијама, бројкама, графиконима, табелама… ’’Од ученика се захтева већи ниво логичког мишљења, памћења, репродуковања научног градива, уочавања, разумевања, да се служе са више уџбеника, да користе обимнију литературу, да повезују научено са информацијама добијеним из средстава информисања (ТВ, радио, часописи…), да износе личне ставове и мишљења и да изводе закључке’’. Због замора и превеликих обавеза често долази до посустајања, па ученици не показују увек добре резултате и напредак. Често долази до “варирања оцена код ученика“.  У разредној настави све наведено је било далеко мање  заступљено, па  због тога нагли прелаз изазива код ученика збуњеност и несналажење.

Начин рада учитеља и предметних наставника

Предметни наставници раде са већим бројем ученика (предају у више разреда и већем броју одељења), што значи да имају мање могућности за индивидуални рад са ученицима (изузетак допунска и додатна настава); наставници појединих предмета имају један или два часа недељно; најчешће користе монолошку методу и фронтални облик рада; знања проверавају путем контролних задатака, па су самим тим и оцене мање реалне (има ученика који боље исказују знање на вербалан начин него писмено…).

 

Биолошко-физиолошко-психолошке разлике

Потешкоћу представља и то што се “прелазак из четвртог у пети разред поклапа са претпубертетским периодом психофизичког развоја, а произилазе из особености тог периода (емоције, слика о себи и другима, физиолошке промене, интелектуалне промене…)“. Сигурно је да је у том периоду велика улога наставника и родитеља “да, пре свега, имају сензибилност за психофизиолошки развој деце и њихове потребе“. То од наставника захтева, поред прихватања деце таква каква јесу, и стално стручно усавршавање, поред карактеристика личности (стрпљење, толеранција, разумевање).

ДОБРО НАМ ДОШЛИ ДРАГИ ПРВАЦИ

             

 

         

Резултат слика за djaci prvaci

Намењено родитељима !

*Охрабрите своје дете, подстичите га на рад јер ћете тако  развијати његову иницијативу , јачати му  вољу и веру детета у сопствене снаге

* Дете свакодневно дочекујте из школе са видним интересовањем за све што се догодило тога дана у школи (Шта је било на часу , шта је ново научило, како је провело одмор?) јер питања родитеља подижу важност школе у очима детета

*Своје задатке нека дете уради истог дана када их је добило за домаћи , јер се најбоље памти оно градиво које се понавља одмах после часова

*Нове обавезе не смеју истиснути игру из свакодневног живота детета али зато морамо изграђивати навику код деце да прво израде своје домаће задатке па да се тек онда могу играти

*Дете ће свакако наилиазити на потешкоће у свом раду , а ви му са мало стрпљења и воље можете много помоћи у њиховом превазилажењу

*Ако ученик ради домаћи и греши,а родитељ нервозно шетка око њега и виче ,дете ће се још више узбудити и гледаће испред себе не мислећи на задатак већ на последице својих грешака Овакви поступци родитеља коче дечју мисао и не покрећу је на активност

Још већу грешку чине родитељи који деци директно израђују домаће задатке .Такав облик помоћи не користи детету ,јер се оно лишава напора и рада , постаје лењо и навикава се да се служи туђим радом

*Најбоље је када родитељ надгледа ,подстиче и саветује дете да му скрене пажњу на оно што је битно и похвали сваки његов покушај у решавању проблема

*Дете треба третирати као равноправног члана породице ,,односити се према њему са поштовањем али и захтевима .Оно мора имати своја права да се игра ,да учи али исто тако и своје дужности везане за кућне послове, да дтжи уредно своје ствари и слично

*На стварању радних навика , радног елана код деце највише утиче пример родитеља и њихов однос према раду јер ДЕТЕ СЕ ВАСПИТАВА УВЕК ,У СВАКОМ ТРЕНУТКУ ЖИВОТА А НЕ САМО КАДА ГА ПОДУЧАВАМО ,САВЕТУЈЕМО И НАРЕЂУЈЕМО !

Пружите свом детету помоћ ,подршку и мнооого љубави ,пажње и разумевања јер: ДОБАР ПОЧЕТАК ЈЕ ПОЛА УСПЕХА  !

Родитељи би требало  да знају :

Дете које је изложено толерантности – учи се СТРПЉЕЊУ ;

Дете које охрабрују   –     учи се    ПОУЗДАЊУ ;

Дете које искуси сигурност – учи се  ПОВЕРЕЊУ ;

Дете које искуси фер–плеј учи се    ПРАВДИ ;

Дете које  осећа пријатељство – учи се ДОБРОТИ ;

Дете које је прихваћено – учи се САМОПОШТОВАЊУ ;

Дете које има осећај вољености – учи се ЉУБАВИ ;

РОДИТЕЉИ СВОЈОЈ ДЕЦИ ДАЈУ КОРЕН И КРИЛА . Корен да знају где им је кућа , а крила да одлете и покажу шта сте их научили .

Срећан  почетак нове школске године !